Na predstojećem popisu stanovništva, domaćinstava i stanova koji će u našoj zemlji biti sproveden od 1. do 15. oktobra, građani u polja za nacionalnu i versku pripadnost mogu da upišu šta god žele, a popisivači ne smeju da se mešaju, niti da sugerišu odgovore. Tako, prema popisu stanovništva iz 2002. godine u Srbiji žive i Eskimi, Indijanci, Marsovci, ali i Zemljani. Kako prenose crnogorski mediji, grupa mladića odlučila je da se na popisu stanovništva u ovoj zemlji izjasne kao džedaji, u znak protesta zbog politizacije popisa i aktuelizovanja nacionalnih podela.
Psiholozi ovakvu pojavu objašnjavaju odsustvom osećaja nacionalnog identiteta i stida od naroda kojem pripadaju.
Dragan Vukmirović, direktor Republičkog zavoda za statistiku, kaže za Danas da građani imaju pravo da se izjasne kako god žele.
– Kao što pozivamo pripadnike nacionalnih manjina da se slobodno izjasne, pozivamo i ostale građane da se slobodno izjasne kada je reč o tome kako se osećaju. Mi ćemo sve odgovore u popisnoj dokumentaciji registrovati u izvornom obliku, iako oni neće biti iskazani u zvaničnim knjigama, ukazuje Vukmirović.
Prema njegovim rečima, broj ovakvih odgovora će biti zanemarljiv, ali će se ipak naći u bazama podataka.
– Na kraju popisa, kada budemo iznosili podatke reći ćemo i koliko Eskima, Indijanaca ili Marsovaca ima u našoj zemlji. To će više biti kuriozitet, nego realni statistički podaci koji imaju svoju težinu, naglašava Vukmirović.
Dragana Stojanović, psiholog, kaže za Danas da oni koji se izjašnjavaju kao Marsovci, Indijanci, Eskimi i slično, nemaju osećaj nacionalnog identiteta.
– Potreba da se izjašnjavaju na ovakav način može biti bunt, podsmevanje institucijama, ali je najverovatnije razlog to što se stide svog nacionalnog identiteta, jer da se ponose rekli bi da su Srbi, a ne Indijanci, ističe Stojanovićeva. Prema rečima naše sagovornice neobične nacionalne identitete uglavnom navode pripadnici većinskog naroda, dok će pripadnici manjina mahom reći da su Romi, ako su Romi ili ako su Mađari, da su Mađari.
– Pored pripadnika većinskog naroda, neobična izjašnjavanja daju i deca iz mešovitih brakova, kojima je teško da se opredele za nacionalnost jednog od roditelja, naglašava Stojanovićeva.
Boris Jašović, sociolog, kaže za naš list da će na predstojećem popisu broj ovakvih odgovora biti zanemarljiv, pa prema tome oni ne zahtevaju dublju analizu.
– U Crnoj Gori se neki građani izjašnjavaju kao džedaji, ali u Srbiji je situacija drugačija. Poslednjih godina u Crnoj Gori je sve prisutnija podela Crnogoraca na Srbe i Crnogorce, a trenutna politika vlasti u toj zemlji i veštačka nacionalna podela uslovile su nezadovoljstvo građana i smanjenje broja onih koji se izjašnjavaju kao Crnogorci, ukazuje Jašović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
