U ministarstvima unutrašnjih poslova i odbrane postoji zavera ćutanja, zbog čega se odbija objavljivanje dokumenata koji mogu pomoći u utvrđivanju odgovornosti za ratne zločine, otkrivanju masovnih grobnica i pronalaženju nestalih osoba, rečeno je danas na predstavljanju novog izveštaja Fonda za humanitarno pravo (FHP).
Izveštaj ima cilj da skrene pažnju na sistematsku opstrukciju pokušaja da se utvrde činjenice o ratnim zločinima. Žrtve i javnost imaju pravo na uvid u dokumenta o kršenju ljudskih prava i to im se ne može ograničiti, osim u izuzetno retkim slučajevima, izjavila je izvršni direktor FHP Sandra Orlović.
Prema njenim rečima, razlog za odbijanje uvida u dokumenta je izbegavanje kažnjavanja pojedinaca koji su bili na istaknutim položajima u vojsci i policiji i njihovo prisustvo na pozicijama moći sve do danas.
Skrivajući se iza obaveze o čuvanju državne tajne, ministarstva odbijaju da postupe po zakonu, izjavila je Sandra Orlović, uz ocenu da bi šef države, premijer i parlament trebalo da ukinu oznake tajnosti, kako bi pomogli da javnost dobije uvid u dokumenta vezana za kršenje ljudskih prava.
Sandra Orlović je kao primer navela prošlogodišnju odluku tadašnjeg ministra odbrane Bratislava Gašića da proglasi za državnu tajnu kompletnu arhivu 37. motorizovane brigade, čiji je komandant tokom rata na Kosovu 1999. bio sadašnji načelnik Generalštaba general Ljubiša Diković.
Gašić je odluku doneo pošto je FHP zatražio dokumenta o toj jedinici, rekla je Sandra Orlović.
Milica Kostić iz FHP je izjavila da nije naveden razlog zašto bi otkrivanje sadržaja arhive stare 15 godina, i to vojne jedinice koja više ne postoji, moglo naneti tešku neotklonjivu štetu interesima Srbije.
Za Ministarstvo odbrane tajnu predstavlja ime bilo kojeg pripadnika vojske ili borbeni izveštaj neke jedinice. Bez objašnjenja zašto je taj podatak tajna i zašto je tajnost važnija od interesa javnosti, rekla je Milica Kostić.
Ona je iznela podatak da je FHP od 2013. podneo više od 400 zahteva za podatke od javnog značaja, ali da su ih gotovo sve odbila ministarstva odbrane i unutrašnjih poslova.
Na osnovu odgovora da MUP ta dokumenta ne poseduje, moglo bi se zaključiti da u tom ministarstvu ne znaju ko su bili komandanti i pripadnici policijskih jedinica, kada su one poslate na ratište, niti kada su rasformirane, izjavila je Milica Kostić.
Prema njenim rečima, kada je 2014. godine FHP uputio sedam zahteva za dokumentima za koje se znalo da ih policija poseduje, jer se nalaze u bazi podataka Haškog suda, dobijen je odgovor da ih MUP nema.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić je izjavio da se zakonom isključuje mogućnost da se klasifikuje kao tajna bilo šta iza čega se krije potencijalno kršenje ljudskih prava ili zločin.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
