Vest da će predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović i premijer Srbije Aleksandar Vučić potpisati danas u Subotici deklaraciju o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja iznova je probudila nadu da je moguće prevazilaženje nesuglasica koje su dugo gurane pod tepih. Kako su precizirali dobro obavešteni izvori Danasa, dogovor o potpisivanju ovog dokumenta postignut je u aprilu, prilikom susreta Vučića i Grabar Kitarović u Mostaru.
Dvoje zvaničnika sastaće se u politički delikatnom trenutku, imajući u vidu višemesečne trzavice na liniji Beograd-Zagreb, kao i predstojeće vanredne parlamentarne izbore u Hrvatskoj i konstituisanje novog saziva srpske vlade. Predstavnici Hrvatske su, podsetimo, u nekoliko navrata ovog proleća blokirali otvaranje poglavlja 23 u pregovorima Srbije sa EU, postavljajući kao uslove pitanje regionalne nadležnosti suda za ratne zločine, zastupljenost hrvatske manjine u srpskom parlamentu i saradnju sa Haškim sudom. Mada se odlazeći šef hrvatske diplomatije Miro Kovač svojski trudio da objasni i Srbiji i EU kako ponašanje Zagreba ne treba doživljavati kao blokadu već kao pomoć Srbiji da se transformiše u zrelo društvo, zvanični Beograd nije krio nezadovoljstvo zbog takve retorike.
Situaciju su dodatno zakomplikovale izjave hrvatskog pevača Marka Perkovića Tompsona u kojima se veličaju ustaštvo i upućuju pretnje Srbima, što je bio jedan od razloga da Beograd pošalje protestnu notu Zagrebu. U međuvremenu je došlo do izvesnog olakšanja, budući da je Hrvatska dostavila Briselu pisanu saglasnost za otvaranje poglavlja 23, pa se očekuje da će naredni korak Srbije na putu ka EU biti zvanično napravljen najkasnije u julu. Na promenu stava Zagreba uticali su i pritisci pojedinih država članica EU, uključujući Nemačku, koja smatra da Beograd zaslužuje zeleno svetlo za otvaranje poglavlja 23 i 24, ali to ne znači da će Srbiji biti gledano kroz prste u nastavku procesa pridruživanja Uniji.
Izazov za srpsko-hrvatske odnose predstavljaće i izborna kampanja u Hrvatskoj. Kao što pokazuju primeri iz bliske prošlosti, u trci za osvajanje naklonosti birača političari iz dveju zemalja pokazuju mišiće komšijama, oživljavajući retoriku iz krvavih devedesetih, što se kosi sa principima na kojima se temelji Evropsku unija. Stoga, ukoliko Hrvatska želi da kao najmlađa članica EU osnaži svoje pozicije u tom 28-članom bloku, a Srbija da u bliskoj budućnosti postane deo iste porodice naroda, potrebno je da u praksi primene lekcije naučene na primerima nemačko-francuskog pomirenja, odnosno da razreše otvorena pitanja. U suprotnom, deklaracija koja se danas potpisuje ostaće mrtvo slovo na papiru.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
