Srbija je uspešno primenila standarde EU u svoje zakonodavstvo, a u njihovoj primeni najdalje je odmakla u vezi sa upravljanjem otpadom. Ipak, veliki izazovi tek predstoje – istakao je juče Rainer Frojnd, programski menadžer EU delegacije u Srbiji, u Privrednoj komori Srbije. Najveći problemi, prema njegovom rečima, tiču se opasnog otpada.
– Neke vrste tog otpada mogu da se recikliraju, druge ne. One su potencijalna opasnost ukoliko se njima ne rukuje pravilno. I u okviru EU svega trećina elektronskog otpada se reciklira, dok dve trećine završi ko zna gde. Sa druge strane, kazne za prekršaje su visoke, dok u nekim slučajevima zadiru i u krivično pravo – istakao je Frojnd. On je dodao da je dugoročan cilj EU da se u proizvodima smanji upotreba opasnog otpada koji se ne može reciklirati.
Srbija nema postrojenje za tretman najopasnijeg otpada. Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra životne sredine, kaže da se on skladišti u okviru fabrika koje sa njim barataju, potom reciklira ili izvozi.
– Najopasniji otpad se izvozi u zemlje EU, uglavnom Austriju i Nemačku, dok ne izgradimo sopstveno postrojenje za tretiranje te vrste otpada. To ćemo morati da uradimo u narednom periodu, jer je Bazelska konvencija preporučila svim zemljama sveta koje generišu otpad da to pitanje moraju da rešavaju u okviru svoje teritorije. Godina koja se pominje je 2020, nakon koje otpad više neće moći da se izvozi na uništavanje – istakao Vesić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
