Kompromis između brzine i zakonitosti

Predlog novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO) bi trebalo da se nađe pred poslanicima Narodne skupštine do kraja novembra, rečeno je Danasu u Ministarstvu pravde. Trenutno, nacrtom ovog zakona se bavi Evropska komisija i nadležna ministarstva, a po dobijanju njihovog mišljenja, nacrt bi Ministarstvo pravde trebalo da pošalje Vladi Srbije.

Usvajanjem nove regulative, zakonodavac se nada da će ispraviti brojne nedostatke zakona iz 2011. godine, koje ni dve naknadne izmene nisu mogle da poprave.

Pojava privatnih izvršitelja, koju je u naš pravosudni sistem uveo pomenuti zakon iz 2011. godine, bila je praćena oštrim kritikama građana i stručne javnosti. Članovi radne grupe Ministarstva pravde koji su pisali novi zakon, bili su svesni pomenutih nedostataka, pa se tako u obrazloženju istog navodi niz manjkavosti prethodne regulative.

„Važeći Zakon o izvršenju i obezbeđenju pokušao je da ubrza postupak izvršenja i obezbeđenja. Metodologija ubrzavanja postupka je, međutim, sporna. Niz opštih instituta uklonjen je iz zakona: žalba, odlaganje izvršnog postupka, veštačenje… Potom, normativno uređenje nekih veoma bitnih instituta je skraćeno, pa su postali nejasni. Takav metod ubrzavanja izvršnog postupka i postupka obezbeđenja je jednostavan, ali problematičan. NJime se, zarad brzine, žrtvuje jasan tok postupka i izaziva nesigurnost“, navodi se u obrazloženju novog ZIO.

Dodatno, tvrdi se da je prethodni zakon, zbog praznina u procesnom delu omogućio „trku“ za nadležnostima u kojoj su se sudovi uglavnom povlačili pred izvršiteljima. Takođe je napomenuto da po važećem zakonu nije postojala sudska kontrola rada izvršitelja.

„Prema važećem Zakonu o izvršenju i obezbeđenju stranka nema pravo na žalbu, a samo kada je zakonom to izričito propisano, dozvoljen je prigovor protiv prvostepenog sudskog rešenja, o kome odlučuje isti sud koji je doneo rešenje protiv koga je prigovor izjavljen. Tako su prvi i poslednji presuditelji postali osnovni i privredni sudovi“, stoji u obrazloženju novog ZIO.

U teoriji, navedene nedostatke bi trebalo da iskoreni nova regulativa. Osnovna ideja nacrta ZIO je da se postigne kompromis između brzine izvršnog postupka s jedne, i ujednačavanja prakse sudova i izvršitelja s druge strane. Prvo se postiže proširenjem nadležnosti izvršitelja, a drugo uspostavljanjem žalbe i prigovora kao pravnih lekova koji su na raspolaganju građanima.

„Novi zakon nastoji da precizno uredi sistem odluka u izvršnom postupku i pravne lekove. I sud i izvršitelj donose, najpre, rešenja, koja se donose samo ako je njegovo donošenje predviđeno zakonom. Razlika između zaključka i rešenja je bitna: protiv rešenja dozvoljen je prigovor, a nekad i žalba, a protiv zaključka nije“, navodi se u nacrtu novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Veće nadležnosti izvršiteljima

Dva su razloga zbog kojih se zakonodavac u novoj regulativi odlučio za povećanje nadležnosti izvršitelja. „Izvršitelji u Srbiji deluju već duže od tri godine i značajno su uticali na jačanje efikasnosti sprovođenja izvršenja (pre svega u tzv. komunalnim predmetima). S druge strane, sudovi su preterano opterećeni predmetima, jer se, načelno, sudska nadležnost širi. Odluka o povećanju nadležnosti izvršitelja nije, dakle, zavisila samo od njihovih sposobnosti (mada se na tome fundamentalno zasniva), već i od sporosti obremenjenih sudova“, stoji u nacrtu novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju.