Oko 23 odsto pijaće vode iz centralnih vodovodnih sistema u Srbiji ne zadovoljava standarde, svega trećina javnih kupališta je ispravna, dok je vazduh najzagađeniji u Beogradu, gde količine ugljen-monoksida i olova prelaze dozvoljene godišnje vrednosti – neki su od rezultata istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije „Batut“, koje je sprovedeno tokom prošle godine, u cilju ispitivanja kvaliteta životne sredine u našoj zemlji.
S obzirom na to da u Srbiji ne postoji pravilnik koji reguliše standarde pijaće vode i kupališta, iako po direktivi Evropske unije treba da ga usvojimo, rezultati su predstavljeni u skladu sa standardima Svetske zdravstvene organizacije.
Direktorka Instituta „Batut“ Tanja Knežević istakla je na konferenciji za novinare da od 153 kontrolisane centrale vodovodnih sistema, 24 spadaju u kategoriju „visokorizičnih“.
– Oko 10 odsto tih vodovoda je fizičko-hemijski neispravno, dok je 23 neispravno mikrobiološki. Zabeležena je povećana koncentracija gvožđa, mangana, amonijaka, nitrata i nitrita, dok je povišena koncentracija arsena registrovana na teritoriji Vojvodine – ukazala je Knežević. Prema njenim rečima, tokom prošle godine pojavila se jedna epidemija sa 21 obolelom osobom, nastala kao posledica korišćenja neispravne vode za piće, ali iz lokalnog vodovoda, koji je bio van zdravstvene kontrole.
Šefica Odseka za bezbednost vode za piće i kupališta u Institutu „Batut“ Snežana Dejanović istakla je da su u 2011. kontrolisana 64 javna kupališta, od kojih je 34 odsto bilo fizičko-hemijski neispravno, a mikrobiološki 31 odsto.
– Ne postoje standardi za javna kupališta niti su postavljena pravila ponašanja kupača. Takođe, divlja kupališta su van svake kontrole – ukazala je Dejanovićeva, dodajući da uprkos tome, u Srbiji tokom prošle godine nije zabeležena nijedna epidemija koja se može povezati da neispravnom vodom kupališta.
Zakonodavna regulativa uspostavljena je u oblasti kontrole vazduha i upravljanja medicinskim otpadom, ali situacija na tim poljima, na terenu, nije zadovoljavajuća.
Šefica Odseka za životnu sredinu i zdravlje Instituta, Branislava Matić, naglasila je da se prisustvo zagađujućih materija u vazduhu smatra jednim od uzročnika kardiovaskularnih i respiratornih bolesti, kao i da usled posledica tog zagađenja u svetu godišnje umre oko milion ljudi.
– Koncentracija sumpor-dioksida prošle godine najviša je bila u Zrenjaninu i Elemiru, najviše čađi u vazduhu zabeleženo je u Užicu i Ivanjici, dok je na svih 16 mernih mesta u Beogradu, usled izduvnih gasova motornih vozila, prisustvo ugljen-monoksida i olova prelazilo dozvoljenu srednju godišnju vrednost – ukazala je Matić.
Istraživanje predstavljeno je povodom Svetskog dana zaštite životne sredine.
Osnovci iz Srbije među najboljima u regionu
Brašov – Osnovne škole „Svetislav Golubović Mitraljeta“ iz Batajnice i „Karađorđe“ iz Velike Plane su među četiri pobedničke škole, u konkurenciji osam zemalja regiona za projekat „Ekološki otisak“ na takmičenju međunarodne školske inicijative „Evropske škole za život na planeti“, održanom tokom vikenda u Brašovu, u Rumuniji. Među projektima koje su učenici pisali, bili su izgradnja školske bašte, ulične akcije i pozorišni performansi, kao kampanje međuvršnjačke edukacije. D. D.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
