Ljajić bolji i od Tadića, najgori Zukorlić i Petrović

Za ulazak Srbije u EU zalaže se 58,5 odsto ispitanika, a protiv je 29, 8 odsto. Uspostavljanje „najtešnjih“ veza s Ruskom Federacijom priželjkuje 59,6 odsto, a protiv je 18,8 procenata ispitanih. Takođe, kada je reč o ispunjavanju jednog od osnovnih uslova evropskih integracija, odnosno izručenju haškog begunca Ratka Mladića, više od polovine građana se tome protivi (52,2 odsto), dok je za izručenje manje od trećine (29,9).

Da je retorika povlačenja „crvenih linija“ u odnosu na pitanje KiM imala rezultate u domaćem javnom mnjenju pokazuju u ovom istraživanju i odgovori na pitanje „moramo li povući liniju odbrane nacionalnih i državnih interesa, čak i kad bi to značilo da nećemo postati članica EU?“. Većina simpatizera gotovo svih političkih stranaka u Srbiji kaže da to treba učiniti. Izuzetak su oni koji kažu da glasaju za LDP i SPO. Što se tiče simpatizera DS, 47,1 odsto njih smatra da treba povlačiti „crvene linije“ čak i po cenu ulaska u EU, dok je protiv takvog stava 31,6 odsto glasača demokrata.

Istraživanjem se pokušalo doći i do odgovora na pitanje kakvu bi „školsku ocenu“ mogli da dobiju srpski političari, ako bi se o tome pitali građani. Zanimljivo je da Rasim Ljajić, ministar za rad i socijalnu politiku, ima veću prosečnu ocenu (2,75) od Borisa Tadića, lidera DS i predsednika Srbije (2,71). Ispitanici su političarima davali ocene od 1 do 5 i na toj skali slede gradonačelnik Jagodine i narodni poslanik Dragan Marković Palma (2,69), lider SPS Ivica Dačić (2,68), ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić (2,67), lider SNS Tomislav Nikolić (2,63) i Dragan Đilas (2,62). Na dnu su glavni muftija IZ u Srbiji Muamer Zukorlić (1,14) i potpredsednik DS Dušan Petrović (1,43), a za nijansu iznad njih su Jelena Trivan, Nada Kolundžija, Mlađan Dinkić, Čedomir Jovanović, Mirko Cvetković, Vojislav Šešelj i Bojan Pajtić.

Stjepan Gredelj, sociolog, za Danas podseća da je Ljajić uvek bio zadužen da javnosti objašnjava „“prljave poslove vlade“. „Ako je ova viska ocena nagrada javnosti, onda čestitam Ljajiću“, navodi Gredelj. Na pitanje da li je iznenađujuće to što su na visokim mestima Marković Palma i Dačić, u odnosu na većinu funkcionera DS i premijera Cvetkovića, on kaže da je „pokusna varijanta ove vladajuće koalicije počela da donosi gorke plodove“.

Gredelja brinu rezultati koji ukazuju na to da je dva puta više građana koji se protive izručenju Mladića od onih koji su za to. „Mene ti podaci brinu, ali očigledno ima ljudi koje to ne brine, kao što ih ne boli glava kada desničarske organizacije žele da održe miting, pa im to dozvoljavaju. Ukoliko imate to u vidu, onda podaci iz istraživanja nisu iznenađenje“, smatra Gredelj.

Prema njegovoj oceni, ohrabrujuće je to što 46 odsto ispitanika smatra da bi podela Kosova bila prihvatljiva ukoliko bi Srbiji pripale severne opštine i najvažniji manastiri. Protiv takvog rešenja je 36,5 odsto ispitanika. Gredelj to vidi kao stvaranje svesti kod građana da je neodrživo da KiM ostane u sastavu Srbije.

Rezultati istraživanja pokazuju da za simpatizere čak i stranaka u vladajućoj koaliciji ili koje je podržavaju u parlamentu, budućnost ipak nije toliko svetla kakvom su političari radi da je predstave. Čak 52,9 odsto simpatizera SPS, odgovarajući na pitanje kakva su vaša lična očekivanja u pogledu životnog standarda u narednih godinu dana, kaže da će biti živeti slabije. Da će biti bolje misli 13,7, a da će ostati isto smatra 28,6 odsto simpatizera socijalista. Slična situacija je i s potencijalnim glasačima JS, SPO i LSV. Oni koji podržavaju DS na ovo pitanje odgovaraju malo optimističnije. Da će standard biti bolji smatra 34,5 odsto, a da će ostati isti 42,2 demokrata. Za Gredelja ovi rezultati potvrđuju to da su građani uvek realističniji od stranaka.