Migranti ostali bez utočišta

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Sve ono što je od avgusta prošle godine, na ovom prostoru stvarano za humanitarne potrebe, pretvaralo se u obično gradilište, prepuno šuta.

– Imali smo 48 sati da se iselimo. Bilo je jako teško iseliti svu tu logistiku i stvari koje smo imali ovde. Pretpostavljali smo da će čišćenja biti, ali nismo znali tačno kada, nisu nas obaveštavali. Očekivali smo bar malo razumevanja, s obzirom na to da Grad Beograd zna kakva vrsta aktivnosti se ovde odvija da smo između ostalog zbog toga doprineli lepoj slici koja je otišla iz Srbije na temu tretmana izbeglih sa Bliskog Istoka za Danas Maja Lalić, predsednica Udruženja Mikser i dodaje da je 300 do 400 ljudi svakodnevno posećivalo Miksalište. U ponedeljak je ovde 70 dece zbrinuto, pregledano, nahranjeno.

– Ono što nas najviše pogađa je što nismo imali vremena da napravimo neku vrstu bekapa da ne prekinemo pomoć tim ljudima i što se osećamo da ih ostavljamo, dok ne pokušamo nešto alternativno da smislimo – ističe ona.

Preko infopulta koji se nalazi u parku kod autobuske stanice obavestili su ljude koliko su stigli, mada bilo je i onih koji nisu znali da Miksališta više neće biti. U trenutku dok su se brojne novinarske ekipe interesovale za rušenje ovog objekta, pojavio se jedan Beograđanin sa kesama punim garderobe koje je poneo da pokloni migrantima koji budu dolazili u Miksalište. Te stvari su ipak završile u pravim rukama, jer su se dvojica migranata pojavila. Na rušenje Miksališta nije bio ravnodušan ni dečak iz Rusije, koji je kako kaže dolazio ovde da jede, da se igra, jer je u Miksalištu postojao i kutak za decu, gde su mogli da učestvuju u raznim kreativnim radionicama, kursevima jezika.

Čini se da to građevinsku inspekciju nije mnogo zanimalo. Izvršitelji su popisivali, a načelnik pratio tok rušenja. Kamioni su se punili građevinskim materijalom.

– Ovde ništa nije sporno. Izvršenja po projektu Beograd na vodi dobijamo iz kabineta gradonačelnika kada će se šta rušiti. Naša služba je blagovremeno poslala sva obaveštenja. Kad sam video da ima neki problem poslao sam saradnicu u ponedeljak da ih obiđe da proveri da li oni znaju, njihova izjava je bila da ne znaju, ali to nije naš problem, pošto oni za nas jednostavno nisu stranka u postupku. Oni su u nekom meni nepoznatom odnosu – priča za Danas načelnik građevinske inspekcije opštine Savski venac Jovan Grbavac.

Fantomsko rušenje u Hercegovačkoj

Ruševine stoje i u komšiluku srušenog Miksališta. Na uglu Hercegovačke i Mostarske na prostoru od oko 1.000 kvadrata porušeni objekti. I tu je nejasno, ko je i zbog čega rušio.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić zatražio je juče od gradskih vlasti Beograda da objave sve relevantne informacije o okolnostima pod kojima je u noći 25. aprila izvedeno rušenje dela Savamale na uglu Hercegovačke i Mostarske ulice. U pismu Šabića gradonačelniku Beograda Siniši Malom, navodi se da je poverenik od građana dobio informacije da je tridesetak ljudi, koji su bili sa „fantomkama“ na glavama i naoružani palicama, sprovelo, sa tri bagera, rušenje objekata koje su koristili privatnici.

Međutim, gradonačelnik Beograda Siniša Mali je demantovao da gradske službe imaju veze sa rušenjem objekata u Hercegovačkoj ulici i naglasio da nijedna gradska služba, ni predstavnici gradskih službi nisu bili na terenu te večeri na toj lokaciji.

„Dakle, potvrđujem da grad Beograd nema nikakve veze sa događajem o kome ste obavešteni od strane građana. Lično smatram da navodi iz Vašeg dopisa upućuju na to da je potrebno obratiti se državnim organima u čijoj je isključivoj nadležnosti postupanje po ovakvim informacijama“, odgovorio je Mali povereniku Šabiću, prenosi Beoinfo.