Studenti FPN kroz program Inicijative mladih za ljudska prava boravili su u trodnevnoj poseti Prištini, tokom koje su obišli institucije i susreli su se sa tamošnjim zvaničnicima.
Kako nam je rečeno iz Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR), ovaj program je za njih jedan od najvažnijih, ne samo zbog značaja uspostavljanja kontakata među mladim Albancima i Srbima, već i zbog toga što je direktno upoznavanje mladih ubedljivo najproduktiviji način za razbijanje postojećih barijera.
„Kroz više stotina razmena koje su organizovane u poslednjih 13 godina, uvideli smo da svi strahovi koji postoje kod nekoga ko prvi put putuje u Prištinu ili Beograd nestanu gotovo nakon pola sata provedenih „na drugoj strani“. Do sada je kroz naše programe razmene na relaciji Beograd – Priština učestvovalo više od 3.500 mladih ljudi koji su po prvi put otputovali u posetu“, kaže za Danas Jovana Prusina, Koordinatorka Inicijativine aktivističke mreže.
Prema njenim rečima, većina učesnika programa bili su mladi novinari, politikolozi, članovi političkih partija, aktivisti, ali je nemali broj dolazio iz redova studenata prirodnih nauka, turizmologije ili tehničkih nauka, koji nisu nužno zainteresovani za društveno-političku situaciju, ali su imali potrebu da upoznaju svoje vršnjake „na drugoj strani“.
„Posebno smo ponosni na činjenicu da je nemali broj mladih koji je rođen i jedan deo života proveo na Kosovu (a bili su primorani da se odsele nakon juna 1999. godine), sa nama po prvi put nakon rata odlazio u posetu gradu u kojem su rođeni. Bili smo ponosni i na brojne mlade ljude koji su se, nakon trodnevene posete koju smo mi za njih organizovali, vraćali u Prištinu – prijavljivali se na brojne letnje škole, kampove, odlazili na Dokufest u Prizren, inicirali projekte sa ljudima koje su upoznali tokom naših programa. Nekoliko učesnika našeg programa razmene danas živi i radi u Prištini“, ističe Prusina.
„Mladi u Srbiji imaju jako veliku etničku distancu prema Albancima, što je dodatno povezano i sa jako skromnim znanjem o Kosovu, sukobu 1998-1999. godine, kao i o tome kako se na Kosovu danas živi. Svesni činjenice da je sećanje na rat još uvek sveže i da opterećuje odnose dva društva, i dalje insistiramo na radu na zbližavanju mladih. Posebno se radujemo osnivanju Regionalne kanclearije za saradnju mladih“, zaključuje sagovornica našeg lista.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
