Nastavnici razočarani reformom obrazovanja

U ispitivanju su učestvovala 1.824 prosvetna radnika iz 150 osnovnih škola u našoj zemlji, koji su procenjivali uspešnost tri obrazovne reforme – uvođenje inkluzivnog obrazovanja, stručno usavršavanje nastavnika i školsko razvojno planiranje.

Čak 70 odsto prosvetara kaže da ih Ministarstvo nije pitalo šta su najveći problemi u obrazovanju, a između 40 i 50 odsto njih tvrdi da prosvetne vlasti nisu imale dobar uvid u stanje u ovoj oblasti pre pokretanja promena. Prosvetni radnici smatraju da su reforme najvećim delom pokrenute iz političkih razloga i da je inkluzija inicirana zbog pritiska stranih institucija, a najmanje zbog potreba i želja nastavnika.

Promene su sprovođene uglavnom kroz donošenje zakona i propisa i obuka, a prosvetari se slažu da bi reforma bila uspešnija da su u većoj meri postojali praćenje i kontrola, kao i odgovornost nastavnika za sopstveni rad. Polovina prosvetnih radnika misli da obuke za inkluziju i školsko razvojno planiranje nisu bile odgovarajuće, dok svaki treći anketirani kaže da propisi nisu bili dovoljno jasni.

Tek svaki peti prosvetni radnik smatra da su promene bile uspešne. Ističe se podatak da skoro polovina anketiranih kaže da inkluzija nije dobro koncipirana i sprovedena i od nje ne očekuju pozitivne efekte.

Istraživanje je pokazalo i da su prosvetni radnici nezadovoljni odnosom države prema obrazovanju – 75 odsto smatra da je obrazovanje na margini državnih prioriteta, 86 odsto kaže da izdvajanja za prosvetu nisu dovoljna, a 78 odsto anketiranih veruje da česte promene ministara prouzrokuju diskontinuitet u reformama. Većina zaposlenih u ovoj oblasti takođe je nezadovoljna platom, obimom administrativnog posla, kao i zbog toga što sistem ne prepoznaje i ne nagrađuje kvalitetan rad. Nastavnici, direktori i stručni saradnici iz osnovnih škola probleme vide i u lošoj organizaciji obrazovnog sistema, koji je dodatno opterećen pokretanjem više reformi.

Ipak spremni za promene

Autori istraživanja ukazali su i na, za njih iznenađujući, nalaz, da 70 odsto anketiranih svoju školu smatra dovoljno organizovanom i efikasnom, te da ustanova u kojoj rade pruža podršku nastavnicima. I pored toga što više od polovine prosvetara kaže da je reforma izneverila njihova očekivanja, 90 odsto je i dalje spremno da aktivno učestvuje u obrazovni promenama.