Neizvestan put u Severnu Koreju

Ona dodaje da bi volela da putuje u Severnu Koreju, „ali je to neizvesno“.

– Komisija i polazi od uverenja da ćemo imati pristup toj teritoriji, zato što je naša namera da budemo objektivni oko toga šta se tamo dešava. Ima, naime, raznih izveštaja i informacija, tako da je važno da ovo telo ima pravi uvid u dešavanja na terenu. Dakle, Komisija će tražiti pristup i Severnoj Koreji i na osnovu činjenica ćemo napraviti izveštaj koji treba da se podnese Generalnoj skupštini UN, u januaru ili februaru naredne godine, i Savetu UN za ljudska prava.

Koliko se u radu možete osloniti na dvadesetogodišnje iskustvo koje, kao borac za ljudska prava, imate u Srbiji?

– To iskustvo će, sasvim sigurno, biti korisno za prepoznavanje nekih stvari. Život u regionu koji je bio i te kako izložen masovnom kršenju ljudskih prava – od ratnih zločina i genocida, raznih oblika diskriminacije – predstavlja neko iskustvo i sigurno će mi biti od pomoći.

Da li mislite da će članovi komisije možda biti zloupotrebljeni, budući da će izveštaj biti upotrebljen kao vid pritiska međunarodne zajednice na Severnu Koreju?

– Nadam se da smo svi nezavisni ljudi. Ja se bar tako osećam, jer u suprotnom ne bih bila izložena takvim kampanjama kojima sam bila ovde izložena. Verujem da će komisija imati nezavisan stav i da će prezentirati ono do čega sama dođe i na osnovu podataka koje bude imala na raspolaganju. Istina, Severna Koreja ima specifičan položaj i visoko je rangirana kao problem na međunarodnoj agendi, ali izbor nijednog člana ove Komisije nije impliciran nekakvim pritiscima i ucenama. To ne dolazi u obzir. Verujem da ni drugi ne bi prihvatili. To je pitanje zrelosti i odnosa prema zadatku koji smo dobili, a koji je velika odgovornost. Komisija će, sigurna sam u to, uspeti da zadrži objektivan stav, a druga je stvar kako će se ovo pitanje tretirati u UN.

Koliku će težinu imati izveštaj i preporuke?

– Međunarodna zajednica želi da se ovo pitanje reši. Ovo je i šansa za Severnu Koreju da se, izlazeći u susret Komisiji, pokaže fleksibilnom, jer je UN telo koje ima težinu u posredovanju kada je o ovakvim situacijama reč.

Kako reagujete na komentare povodom vašeg imenovanja u Komisiji UN? Bilo je i pozitivnih, ali i dosta negativnih komentara.

– Ne reagujem na komentare. Oni su stvar percepcije uloge Helsinškog odbora i mene lično. Podsećam da smo mi od jednog dela nacionalističke javnosti oduvek bili osporavani i marginalizovani. 

Hronologija

Kako je došlo do formiranja Komisije?

– Komisiju je ustanovio Savet UN za ljudska prava, telo koje se nalazi u Ženevi. Savet je godinama donosio rezolucije kojim je ukazivano na kršenje ljudskih prava u Severnoj Koreji. Osim toga, postojao je i veliki pritisak raznih nevladinih organizacija, kako nekih iz Južne Koreje, tako i iz čitavog sveta, koje su donosile brojne izveštaje i vršile pritisak na taj Savet, te je na kraju doneta odluka da se formira komisija koja treba da izvrši uvid u te izveštaje, ali i da na kraju napravi uvid na terenu.

Komisija UN 1. jula u Ženevi

Komisija Ujedinjenih nacija ima zadatak da u narednih godinu dana sprovedu istragu u Severnoj Koreji zbog mogućih zločina protiv čovečnosti. U Komisiju su osim Sonje Biserko imenovani i penzionisani sudija iz Australije Majkl Donald Kirbi, koji će biti i predsednik te komisije, kao i advokat iz Indonezije Marzuki Darusman. Prvi sastanak Komisija će imati 1. jula u Ženevi.