Posle ostavke Vesne Mališić, Nezavisnom udruženju novinara Srbije ponuđeno je mesto u Komisiji za istragu ubistva novinara, a Izvršni odbor je većinom glasova odlučio da NUNS u tom telu predstavlja predsednik. To nije bila laka odluka ni za izvršni odbor ni za mene lično.
Najpre, objavljen je prvobitni sastav Komisije bez konsultacije sa NUNS-om. Potom, Branka Prpa, supruga pokojnog Slavka Ćuruvije, inače članica NUNS-a, ocenila je da se radi o „populističkoj predstavi i cirkusu koji vređa mrtve ljude“. Postavljala su se i pitanja legitimiteta i legaliteta Komisije i uopšte svrhe učešća i rada novinara u komisiji koju osniva Vlada, priča za Danas Vukašin Obradović, predsednik NUNS-a.
Prema njegovim rečima, članovi Izvršnog odbora NUNS-a bili su suočeni sa velikim dilemama, ali su ipak odlučili da ne stoje sa strane, već da delegiraju svog predstavnika i da pokušaju posle 20 godina da dođu do odgovora o ubicama Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović i Milana Pantića i njihovih nalogodavaca.
– S druge strane, moj mandat je uslovljen. Istog trenutka kad budemo ocenili da postoji i najmanji pokušaj manipulacije, bez obzira sa koje strane dolazio, istupiću iz Komisije, napominje Obradović.
Koji su dometi Komisije za istragu o ubistvima novinara?
– To je teško proceniti pre nego što se izvrši neposredan uvid u dokumentaciju kojom raspolažu sudovi, tužilaštva, BIA, VBA, kriminalistička policija. Insistiraću da, najpre, strani i domaći eksperti analiziraju prikupljen materijal i tek onda moći ćemo nešto pouzdanije da govorimo o mogućem ishodu rada Komisije. Ono što mene brine je činjenica da je od ubistava prošlo dosta vremena, što je ostavilo mogućnost da se zametnu tragovi, sklone eventualni dokazi ili unište kompromitujući dokumenti. Ne smemo potcenjivati službe bezbednosti. Oni, sasvim sigurno, nisu sedeli skrštenih ruku. Siguran sam da će to biti veliki problem, jer barem u slučaju Slavka Ćuruvije i Dade Vujasinović sasvim je izvesno da se radi o državnim zločinima u koje su direktno ili indirektno umešane službe bezbednosti. Verujem, međutim, da postoje načini da se otkrije ko je i kada eventualno uništio ili prikrivao dokaze koji bi mogli da nam pomognu u rasvetljavanju ubistava.
Kakva će, prema vašem mišljenju, biti uloga novinara u radu Komisije?
– Mislim da će naša najvažnija uloga biti da obezbedimo učešće u radu Komisije eksperata i specijalizovanih institucija iz ove oblasti, kako domaćih tako i stranih. Već ima pozitivnih najava da ćemo moći da računamo na podršku pojedinih organizacija i pojedinaca koji su se već bavili istragama o ubistvima novinara. Komisiji su neophodni ljudi koji poznaju ovu problematiku, od sprovođenja istrage do funkcionisanja obaveštajnih službi. Mi smo svesni svoje pozicije i zlurada su neka zajedljiva podmetanja da ćemo u Komisiji biti samo dekor. Ništa manje važna naša obaveza biće da redovno informišemo javnost i da na taj način vršimo stalan pritisak na sve one koji učestvuju u ovom procesu. Upravo animiranje javnosti i permanentan pritisak na policiju, pravosuđe i službe bezbednosti može dovesti do toga da se konačno zađe u tamne vilajete bezbedonosnog sistema u kojima, siguran sam, leže dokazi koji bi ukazali na izvršioce i nalogodavce ubistava naših troje kolega, ali i pokušaja ubistva Dejana Anastasijevića i potpunog razjašnjenja okolnosti pod kojima su stradali radnici RTS-a u bombardovanju, naravno, ukoliko Vlada proširi ovlašćenja Komisije i na ove slučajeve. Lično ću se zalagati da Komisija redovno obaveštava javnost o svim pojedinostima svog rada.
Na koji način bi ta nova saznanja Komisija mogla da operacionalizuje?
– Postoje dve mogućnosti. Iskreno se nadam da će Komisija uspeti da do kraja rasvetli sve okolnosti, otkrije ubice i nalogodavce u svim ovim slučajevima. Ukoliko ne uspemo u tome, a zbog limitirajućih faktora o kojima sam već govorio, ne smemo da isključimo ni tu mogućnost, onda makar moramo da kroz „istragu o istragama“ damo odgovore javnosti Srbije i porodicama žrtava ko je odgovoran što pogibije Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića nisu okončane sudskim procesima i presudama. Neko mora biti odgovoran ako ubistva naših troje kolega ostanu nerasvetljena, jer bi to značilo da su pojedinci svesno opstruirali istragu i nisu radili svoj posao u skladu sa zakonom.
Ružna i neprimerena podmetanja
Ima i primedbi da se navodno radi o nekoj vrsti smišljene abolicije Aleksandra Vučića, koji je u vreme ubistva Slavka Ćuruvije bio ministar informisanja.
– Da, ali to su zaista ružna i neprimerena podmetanja. Za uključivanje NUNS-a u rad Komisije glasali su, između ostalih, Brankica Stanković, autorka Insajdera, zatim Željko Bodrožić, urednik Kikindskih, najkažnjavaniji novinar u Miloševićevo vreme. Oni bi da „aboliraju“ Vučića? Ili NUNS, čiji su članovi trpeli najžešće represije upravo u vreme dok je Vučić bio ministar informisanja? Na kraju, i ja sam se tada našao na udaru Vučićevog, odnosno Šešeljevog Zakona o javnom informisanju. Pritom, zaboravlja se, nesvesno ili zlonamerno, da je istu ideju Veran Matić predlagao i prethodnoj vladi. Možemo o Vučiću da mislimo šta god hoćemo, ali ne smemo da zaboravimo da je rasvetljavanje ovih ubistava bila, pre svega, ne samo zakonska nego i moralna obaveza svih prethodnih vlada od 5. oktobra na ovamo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
