Ne komentarišemo sudske odluke nego postupamo po njima, rekao je za Danas Jovan Stojić, šef Kabineta direktora Bezbednosno-informativne agencije, povodom odluke Ustavnog suda Srbije da proglasi neustavnim odredbe zakona o vojnoj bezbednosti vezane za tajni nadzor elektronskih komunikacija.
Sagovornici Danasa iz bezbednosnog miljea ovu odluku vide kao korak ka svođenju rada službi bezbednosti u zakonske okvire i međunarodne standarde.
Neustavnim su proglašeni delovi člana 13 Zakona o Vojno-bezbednosnoj i Vojno-obaveštajnoj agenciji, a koji se odnose na to da VBA i VOA „ima pravo na dobijanje informacija od telekomunikacionih operatora o korisnicima njihovih usluga, obavljenoj komunikaciji, lokaciji sa koje se obavlja i drugih podataka…“ Zanimljivo je i da je Ustavni sud odlučio da neće biti poništeni ni akti ni radnje doneti i preuzeti na osnovu osporenih delova zakona.
– Reč je o tome da je dosad bilo moguće bez sudskog ovlašćenja da se uđe u takozvani listing poziva, bez uvida u sadržaj telefonskih razgovora, odnosno da se od operatora telefonije dobije spisak ko je koga, kada i koliko puta zvao. I BIA i MUP pak, moraju da imaju sudski nalog za dobijanje listinga. Stoga, smatram da je odluka Ustavnog suda sasvim u redu. Zašto bi vojna bezbednost imala takvu mogućnost da njeni šefovi bez sudskog naloga dobiju telefonske listinge iz kojih se može puno toga zaključiti? Jer, direktor vojne bezbednosti može to ovlašćenje da prenese na pomoćnike – objašnjava za Danas Aleksandar Dimitrijević, bivši šef Vojne kontraobaveštajne službe, sada ekspert u nevladinoj organizaciji Međunarodni institut za bezbednost.
Po njegovim rečima, ovakva ustavna odluka ne ograničava rad bezbednosnih službi, već ih svodi u zakonske okvire. „Uvek postoji dežurni sudija koji će izdati sudski nalog“, ističe Dimitrijević.
Bivši šef Državne bezbednosti, sada univerzitetski profesor Andreja Savić, ocenjuje da je odluka Ustavnog suda zasnovana na standardima međunarodne zajednice. Međutim, on ističe da je potrebno da i tu odluku prati „nova organizacija sudskih instanci“, kako operativni rad ne bi bio otežan.
– U Sjedinjenim Državama u svakom trenutku dežura sedmoro sudija Vrhovnog suda radi izdavanja potrebnih naloga koje traže službe bezbednosti – navodi Savić i dodaje da je potrebno i da Srbija uvede način da se potrebni nalog dobije „urgentno i bez praznog hoda u proceduru“.
Jedan od autora studije „Kontrola službi bezbednosti“, docent na FPN Dejan Milenković ističe da je odluka Ustavnog suda očekivana.
– I poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitnik prava građana isticali su još tokom usvajanja tog zakona o VBA da te odredbe nisu u skladu sa Ustavom Srbije. Osporavajući ih, ovaj sud se pokazao nezavisnom instancom. Takve odluke trebalo bi da dovedu do prestanka loše prakse i neustavnih postupanja tajnih službi u nadzoru elektronskih komunikacija, što je problem i mnogo razvijenijih zemalja od Srbije – kaže Milenković.
Zaštitnik prava građana Saša Janković, koji je zajedno sa poverenikom za informacije Rodoljubom Šabićem i podneo zahtev za ocenu ustavnosti, ocenio je da je Ustavni sud „odbranio pravo građana na privatnost“ razgovora i drugih komunikacija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
