Duboko u 21. veku imamo reakcije koje se kreću od negiranja bošnjačke nacije do toga da ministar prosvete poručuje da će poslati inspekciju koja će utvrditi odgovornost. Očigledno, ti ljudi i dalje žive u mraku jednoumlja, da je njihov jezik negacija svega što nisu oni i da je njihov argument pretnja i sila – komentariše muftija Muamer Zukorlić, generalni sekretar novoosnovane Bošnjačke akademije nauka i umetnosti (BANU).
Sa mnogih strana stižu osporavanja BANU?
– To samo potvrđuje značaj i neophodnost nastanka i unapređenja bošnjačkih nacionalnih institucija koje su neophodne da bi se Bošnjaci protiv takvih ideologija mogli, pre svega, institucionalno odbraniti. Ono što sam mogao da vidim u medijima je svojevrsna histerija. U totalitarnim konceptima neosnovanog negiranja, oni koji su komentarisali imaju dve-tri rečenice koje su mehanički ponavljali. To pokazuje da su napravljene na istom mestu. Akademski i super akademski svet polemiše sa projektom BANU na način da Zukorlić ima političke motive, motive sopstvene promocije itd. To je dokaz koliki je negativan stav prema nastanku BANU, koliko je neosnovan, neobjektivan, koliko je produkt mržnje i nesposobnosti da se Bošnjaci prihvate ono što jesu, a to znači evropska nacija koja ima naučne, umetničke, obrazovne i kulturološke kapacitete i koja razume da se nalazimo u epohi otvorenog civilizacijskog takmičenja gde svako nudi svoje potencijale. U nedostatku osporavanja i ozbiljne kritike ovog projekta, u poslednje vreme u slučaju moje aktivnosti dešava se pozivanje pravosuđa i tužilaštva da reaguju bez pominjanja makar jedne odredbe zakona koje smo prekršili. Gospoda bi trebalo da bude minimalno obrazovana, pa da kaže koja zakonska odredba zabranjuje udruživanje na najvišoj umetničkoj osnovi.
Šta mislite o reakcijama koje su stigle iz SANU odmah nakon osnivanja akademije čiji ste sada generalni sekretar i bili ste predsednik inicijativnog odbora za njeno osnivanje?
– Pored jednog gorkog ukusa koji sam video u medijima, verujem da je to jedno kratkotrajno gubljenje kontrole ljudi koji su navikli da žive u monopolističkim ambijentima, koji ne mogu da se pomire da smo u vremenu jedne normalne konkurencije u svim sferama života. Shvatiće da se ništa spektakularno i negativno nije desilo za Srbiju i srpski narod, pa čak ni SANU. Ne vidim dodirnu tačku između SANU i BANU. SANU je institucija države, a BANU institucija bošnjačkog naroda koja je nedržavne, nevladina i koju treba tretirati po Zakonu o udruženju građana. Apsolutno ne vidim nikakvu tačku sporenja. Ne bih da zvučim cinično, ali sve ovo doživljavam kao jedan veliki kompliment i veliko priznanje u smislu ozbiljnosti BANU. Svi oni koji ne mogu da se pomire sa kapacitetima bošnjačkog naroda, očigledno nisu kadri da se dostojanstveno suoče sa kapacitetima bošnjačke intelektualne elite. Pozivam akademike SANU, bez obzira što su istrčali oni negativni, koji sada ćute jer ne smeju da se suprotstave ovom poplavnom talasu koji je krenuo, da sarađujemo. Tamo ne misle svi isto.
Zašto BANU ima dvojno sedište, u Sarajevu i Sandžaku?
– Za sada dvojno, a kasnije možda i trojno sedište. Po Statutu BANU deluje na prostoru BiH, Sandžaka i svim prostorima gde žive Bošnjaci. Na ova dva mesta sada imamo dovoljno kapaciteta da akademija funkcioniše. To je savremena akademija koja nije teritorijalno uređena, koja funkcioniše nadgranično poput evropske akademije nauka i umetnosti. Taj koncept dokazuje da BANU nije napravljena da bude protiv akademija država na čijoj teritoriji deluje, niti srpske niti bosanske. BANU će biti registrovan gde god delujemo. To je, makar, jednostavno po Zakonu o udruživanju građana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
