Nesaradnja s Hagom skupo košta

Pravni vakuum između Srbije i Tribunala nastao je različitim tumačenjem obaveza koje naša država ima prema tom sudu. Naime, prema našem Zakonu o saradnji sa Haškim tribunalom, za hapšenje i pokretanje postupka izručenja neophodan je sudski nalog. Domaći stručnjaci tvrde da dopis Žalbenog veća, u kojem se od vlasti u Srbiji traži da uhapse i isporuče Vojislava Šešelja Hagu, nije isto što i nalog Pretresnog veća, te da ne sadrži obavezu postupanja.

U samom Tribunalu za naš list su to negirali, navodeći da je svaki dokument Haškog suda pravno obavezujući, te da Srbija mora da postupi po njemu.

– Sve odluke suda su podjednako obavezujuće, i ne može se proizvoljno i bez posledica odlučivati po kojim će se nalozima postupati, a po kojim ne – istakao je za Danas vršilac dužnosti portparola Haškog tribunala Nenad Golčevski, dodajući da će Savet bezbednosti UN biti obavešten o postupanju Srbije, te da naša država može imati posledice zbog nesaradnje, koje će odrediti Savet bezbednosti.

Istog mišljenja je i Jovan Simić, savetnik za haška pitanja bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića.

– Srbija mora da postupi po zahtevu Haškog tribunala. Bio to nalog za hapšenje ili dopis Žalbenog veća. Mi sada tražimo neku pravnu prazninu kako ne bi postupili po tom zahtevu, ali to neće proći bez posledica – kaže Simić za Danas. Prema njegovom mišljenju, posledice će biti „iste kao i uvek“.

– Setite se situacije u vezi sa kandidaturom Srbije za članstvo u EU. Uslov svih uslova je bio saradnja sa Haškim tribunalom. Tako će biti i sada u procesu evrointegracija. Kad god neki zvaničnik EU bude došao u Srbiju, prvo što će naglasiti je saradnja sa Hagom – ukazuje Simić. On dodaje da je slučaj Šešelj dobio političku konotaciju zbog niza grešaka koje je učinio sam Tribunal, ali da to ne sme biti uzeto u obzir kada je pravna saradnja u pitanju.

– Sa pravne strane dileme nema. Vlast mora da postupi po zahtevu Haga – naglašava Simić.

Bivši ministar pravde Zoran Stojković takođe smatra da bi, hipotetički, Srbija mogla da ima posledice od Saveta bezbednosti, ali, sa druge strane, ne razume postupke samog Tribunala.

– Naša Vlada je u pravu što ne hapsi Šešelja. Zašto je Haškom sudu problem da pošalje nalog da on treba da se liši slobode? Dopis nije isto što i nalog. To znaju i u samom Tribunalu i ne razumem zašto ne donesu odluku da se on uhapsi i smesti u pritvor. Očigledno je tu reč o neslaganju unutar samog suda, odnosno dva veća, pa se različiti stavovi lome preko naših leđa – smatra Stojković.

Zastupnik Vlade Srbije Saša Obradović zatražio je od Žalbenog veća Haškog tribunala da se izjasni da li je za povratak Vojislava Šešelja potreban nalog za hapšenje, koji je prema našem Zakonu o saradnji sa Haškim tribunalom neophodan za pokretanje postupka izručenja.

Srbija je početkom prošle sedmice dobila odluku Žalbenog veća od 22. maja, kojom je naložen povratak Vojislava Šešelja u pritvor u Hagu. Iako nije poslat nalog, u dopisu se traži da lider radikala bude uhapšen najkasnije do 26. maja, ili čim to bude izvodljivo posle tog datuma, i da se potom preda nadležnima u Hagu. Vlasti to nisu učinile, pod obrazloženjem da poštuju domaće zakonodavstvo i da je za hapšenje potreban nalog. Dopis Žalbenog veća je iz Ministarstva pravde prosleđen Višem sudu u Beogradu, gde su postavili pitanje gde je nalog.

Kontakti

Zastupnik Vlade Srbije Saša Obradović je kontaktirao Sekretarijat Tribunala od kojeg je dobio odgovor da nalog za hapšenje nije potreban. To isto su u Tribunalu rekli i našem listu, naglašavajući da bi zbog nesaradnje sa Hagom Srbija mogla da trpi posledice, koje će odrediti Savet bezbednosti UN.