Odugovlači se rasprava o spornim doktoratima

P { margin-bottom: 0.21cm; }A:link { }

Prorektorka za međunarodnu saradnju BU Ivanka Popović kaže za Danas da će Senat o ovim dokumentima raspravljati uskoro i da je želja rukovodstva Univerziteta da budu usvojeni pre letnje pauze.

Kako nezvanično saznajemo, osporeni doktorat gradonačelnika Beograda Siniše Malog, nije jedini „vruć krompir“ za Beogradski univerzitet. U međuvremenu je stiglo još nekoliko anonimnih prijava, ali prema saznanjima našeg lista, nisu u pitanju doktorske disertacije zaposlenih na BU.

– Do godišnjeg odmora sigurno ćemo imati još dve sednice, a biće i više neformalnih okupljanja da bi se približili konačnoj verziji ovih dokumenata – kaže Popovićeva.

Ona podseća da je prva verzija pravilnika o utvrđivanju plagijata bila na dnevnom redu Senata u decembru prošle godine, ali da se o njoj tada nije razgovaralo već je tačka odložena.

– U međuvremenu je stiglo mnogo primedbi i komentara sa fakulteta, koji su pažljivo analizirani i trenutno se privodi kraju inovirana verzija pravilnika koji će opet biti upućen fakultetima na izjašnjavanje. Paralelno sa tim se dešavalo mnogo stvari. Prioritet je bilo donošenje Pravilnika o doktorskim studijama, a raspisan je i konkurs za nauku. Zbog svega toga nismo stigli da za ovaj Senat pripremimo konačni predlog pravilnika – objašnjava prorektorka Popović.

Na pitanje da li odugovlačenje ukazuje da na fakultetima postoji otpor da se ovo pitanje reši, posebno jer javnost čeka epilog procene doktorske disertacije Siniše Malog, prorektorka odgovara da „upravo to što se fakulteti time detaljno bave pokazuje njihovu želju da se stvari suštinski promene, kako bi se univerzitet izborio sa ovim neprijatnim problemima“.

– Želimo da pravilnikom to pitanje uredimo na duži rok. Prema našem predlogu fakultet je ključan u celoj proceduri, jer je struka vezana za sadržaj doktorske teze najjača na matičnom fakultetu – kaže Popovićeva.

Podsetimo, Fakultet organizacionih nauka odbacio je navode da je doktorat Siniše Malog, koji je stekao na toj visokoškolskoj ustanovi, plagijat. Slučaj je potom došao na Veće naučnih oblasti pravno-ekonomskih nauka, gde je zaustavljen, uz obrazloženje da nema jasno napisane procedure, a nju treba da definiše upravo pravilnik o utvrđivanju plagijata. Na pitanje da li će odluka Veća biti konačna ili će se izjašnjavati i univerzitetski organi, prorektorka odgovara da će to zavisiti od konačne verzije pravilnika.

Miodrag Popović, član Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i bivši prorektor BU, kaže za Danas da je iluzorno očekivati da na nacionalnom nivou postoji telo za otkrivanje plagijata i da to nije praksa ni u svetu.

– Čak i kada bi postojalo takvo telo, ono bi bilo relativno usko, pa bi se morali angažovati eksperti sa strane, a tu nastaje problem. LJudi neće da se mešaju. jer šta god da kažu biće na udaru kritika. To smo imali priliku da vidimo nedavno sa poništenim konkursom za nauku. Mislim da u naučnoj zajednici ima mnogo sujete, što se odražava i na prijavljivanje i otkrivanje plagijata – navodi Popović, koji ovako tumači oklevanje Veća naučnih oblasti pravno-ekonomskih nauka i delimično Senata da se slučaj Siniše Malog istera do kraja.

LJudi se, kako kaže, bave strukom i neće da gube živce na nešto drugo. Popović smatra da u svemu ima mnogo interesnih grupa i lobiranja sa obe strane, veliki pritisak se pravi preko medija, a pozadina svega je, po njegovom mišljenju – politika.

– Veće je dosta heterogeno, članovi su iz različitih struka i očito neće da se izjašnjavaju o onome što ne poznaju dovoljno. To delom objašnjava veliki broj uzdržanih glasova pri ranijem glasanju. Mislim da bi trebalo napraviti neku nepristrasnu komisiju koja bi pogledala doktorat Malog, ali smo na slučaju Aleksandra Šapića videli kako to teško ide – kaže Popović.

Softveri za plagijate nepouzdani

– Programi za otkrivanje plagijata su nepouzdani, jer oni ukazuju na preveliki broj spornih situacija koje ne moraju da budu tačne. Vi nešto citirate i program to prepozna kao plagijat, ali taj naučni rad moraju da pogledaju stručnjaci za datu oblast. U različitim naukama postoje vrlo različiti sistemi pisanja naučnih radova. Kod prirodnih je uglavnom mnogo formula sa malo teksta, pa su i radovi kraći, u društveno-humanističkim naukama je drugačije. Teško je sve te različite situacije staviti u jedan pravilnik, ma kako to javnosti izgledalo jednostavno – kaže profesor Miodrag Popović.