Oprečne interpretacije Vilijamsonovog izveštaja

Porodice ubijenih i nestalih razočarane su činjenicom da američki tužilac tokom trogodišnje istrage nije uspeo da pronađe dokaze da je bilo trgovine ljudskim organima, a posebno njegovom konstatacijom da iako je toga bilo „radi se o šačici, odnosno manje od deset osoba“ žrtava ovog gnusnog zločina.

S druge strane, Vlada Kosova je bila uzdržana, navodeći da će Vilijamsonov izveštaj „uzeti u obzir“. Takva konstatacija proizvod je izjave tužioca da će Specijalni tim na čijem je čelu biti u stanju da podigne optužnice protiv pripadnika OVK za „zločine protiv čovečnosti i za ratne zločine“ jer su „namerno ubijali, otimali i progonili Srbe, Rome, pripadnike drugih manjina na Kosovu, kao i Albance koji su se protivili rukovodstvu OVK“, a da se među optuženima mogu naći i nekadašnji rukovodioci OVK, a danas istaknuti političari.

Predrag Simić, predsednik Foruma za međunarodne odnose, ocenjuje za Danas da je Vilijamsonov izveštaj politički korektan.

– To politički korektan stavljam pod navodnike. Napravljen je tako da ne izazove tenzije i lomove ni na Kosovu ni u Srbiji. Oni koji su očekivali konkretne podatke, mogu da budu razočarani. Njih nema i mislim da ih još dugo neće biti, ukoliko sadašnji lideri Kosova ovo ne budu shvatili kao poruku i kao upozorenje da mogu biti na meti, i da neće biti tretirani na način na koji ih je tretirao Tribunal u Hagu – ističe Simić. Završni izveštaj je, dodaje, proizvod „politike Zapada u ovom trenutku“.

– Izveštaj je upozorenje vlastima u Prištini da ukoliko ne budu vodili računa, ne mogu očekivati da će uživati privilegije koje im je omogućio Haški tribunal. Tako da je izveštaj u suštini još jedno sredstvo za političko upravljanje Zapadnim Balkanom – zaključuje Simić.

Stručnjak za Zapadni Balkan Džejms Huper ocenio je da izveštaj Klinta Vilijamsona, iako govori o prošlosti Kosova, u stvari izveštaj o njegovoj budućnosti. On je u intervjuu za albanski servis Glasa Amerike naglasio da „nije u pitanju nezavisnost Kosova, već njegova sposobnost da postane država u kojoj se poštuje vladavina prava“, dodajući da je to pitanje ono što zabrinjava i kada je reč o zastrašivanju svedoka, „o čemu govori i tužilac Vilijamson u izveštaju“. Huper je pozdravio osnivanje Specijalnog suda za Kosovo, naglašavajući da taj sud ne treba poistovećivati sa Haškim tribunalom. On je rekao da Vlada SAD pridaje veliku važnost tom sudu i da bi za Kosovo bilo „vrlo rizično“ da to ne shvati ozbiljno, „ukoliko građani Kosova žele da zadrže dobre odnose sa SAD“.

Bivši izvestilac Saveta Evrope Dik Marti, na osnovu čijeg izveštaja je i formiran Specijalni istražni tim, u intervjuu za švajcarski radio SRF je rekao da Vilijamsonov izveštaj predstavlja prijatno iznenađenje jer „zapadne vlade nisu očekivale ovako pozitivne rezultate“. Komentarišući činjenicu da Vilijamson nije pronašao konkretne dokaze za trgovinu ljudskim organima, Marti je istakao da je bilo teško pronaći dokaze, „jer svedoci nemaju poverenje u kosovsko pravosuđe i međunarodno sudstvo“. On je podsetio da su svedoci u nekim slučajevima zastrašivani, da im se pretilo, a da su neki i nestali.

– Vilijamson je govorio o zločinima protiv čovečnosti. Našao je konkretne dokaze, i to je ono što je pozitivno. Formiranje Specijalnog suda za Kosovo to i potvrđuje – rekao je Marti. On je dodao da se iz Vilijamsonovog izveštaja vidi ko su visoki funkcioneri OVK protiv kojih treba da budu podignute optužnice, kao i da građani Kosova „zaslužuju da konačno u kosovskoj politici budu lideri čistih ruku“.

Profesor prava na Prištinskom univerzitetu Ismet Saljihu izjavio je da Vilijamson nije odbacio mogućnost trgovine ljudskim organima, te da postoji mogućnost da se nastavi istraga, pošto „ima naznaka da je bilo takve vrste zločina“. On je u intervjuu za prištinski dnevnik Epoka e re ocenio da je dosad trebalo zatvoriti istragu o navodnoj trgovini ljudskim organima, jer je sadašnje stanje „vrlo štetno za imidž Kosova“. Kašnjenje ovog procesa, prema njegovim rečima, imaće izuzetno negativan uticaj i posledice na imidž Kosova „i pravičnu borbu OVK“.

Inostrani mediji: Biće turbulencija

Vođe OVK jednostavno su prešle iz rata u politiku u kojoj otada vode glavnu reč. Narod ih odavno mrzi – ali zbog korupcije. Sada se, možda poslednji put, javlja šansa da se razjasni krivica za ratne zločine, pišu nemački i austrijski mediji a prenosi Dojče vele. Zidojče cajtung navodi da će Vilijamsonov izveštaj prouzrokovati političke turbulencije na Kosovu, dok komentator austrijskog dnevnika Prese smatra da se na Kosovu situacija zaoštrila kada su vodeće ličnosti OVK prešle iz rata u politiku – u kojoj otada vode glavnu reč. „Sada se, možda i poslednji put, javlja šansa da se individualna krivica za ratne zločine razjasni pred sudom. To će za mnoge građane Kosova biti bolan proces – ali on je neophodan za društvo“, piše austrijski Prese.

Porodice žrtava predugo čekaju pravdu

Majkl Montgomeri, američki novinar koji je otkrio „Žutu kuću“, izjavio je da porodice žrtava zločina na KiM predugo čekaju pravdu i istinu o sudbini svojih najmilijih i da Vilijamsonov izveštaj nije doneo ništa novo. „UNMIK je još od 2003. znao za optužbe o vađenju organa, ali nikada nije sproveo ozbiljnu istragu o tome, a time se do formiranja Vilijamsonovog tima 2011. nije bavio ni Euleks“, prenosi B92 reči američkog novinara. Montgomeri smatra da je međunarodna zajednica „reagovala nedopustivo kasno“, pitajući se „kako da dokažete zločin koji se dogodio pre 15 godina, a ne znate imena žrtava ni počinilaca, niti imate ozbiljne materijalne dokaze?“.