Nadležni još nemaju odgovor na to da li će ovogodišnja Parada ponosa u Beogradu, najavljena za 28. septembar, biti održana ili ne, a MUP Srbije će bezbednosne procene o održavanju skupa početi da radi tek naredne sedmice. Organizatori predstojećeg Prajda juče su imali prvi sastanak sa predstavnicima policije, ali ne sa vrhom MUP-a, već savetnicima i zamenicima u Direkciji policije.
Goran Miletić, jedan od organizatora Parade ponosa, kaže za Danas da jučerašnji sastanak nije doneo nikakve zaključke, niti odgovor na pitanje da li će Prajd biti održan ili ne.
– Podrška koju su nam izrazili pripadnici beogradske policije i direkcije MUP-a da Parada treba da bude održana i da će oni „dati sve od sebe“ da šetnja prođe bez incidenata, konkretno ne znači ništa. Bezbednosne procene skupa će početi tek naredne sedmice, praktično nedelju dana pred Prajd, što je kasno – kaže Miletić. On dodaje da „ozbiljnih“ pretnji organizatorima ovogodišnjeg Prajda nije bilo „sem uobičajenih“ koje pripadnici LGBT zajednice u Srbiji dobijaju gotovo svakog dana.
– Iako su predstavnici policije sa kojima smo razgovarali dali uverenje da će šetnja biti u potpunosti bezbedna i da se neće ponoviti scenario sa prethodne Parade, to ne znači da će ona biti i održana. Odluka o tome zavisi od političkog vrha, koji će najverovatnije dan ili dva pred Prajd odobriti ili zabraniti šetnju – smatra Miletić.
Organizatori Parade ponosa su u više navrata tražili sastanak sa premijerom Ivicom Dačićem i gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom, ali oni nisu odgovorili na njihove zahteve. Da će odluka o održavanju ovogodišnjeg Prajda zavisiti od jednog čoveka, potvrdio je i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, koji je rekao da pretpostavlja da će mu, kad se sve iscrpi, doneti na sto Biroa za koordinaciju službi bezbednosti pitanje održavanja Parade ponosa da on to rešava.
„Time se trenutno bavi Ministarstvo unutrašnjih poslova, a ako to prebace na Biro, onda ću se ja baviti time“, rekao je Vučić.
Iz međunarodne zajednice nikada dosad nisu stizali toliki apeli i ohrabrenja da se ove godine održi mirna šetnja LGBT zajednice.
„Miran i ugodan Prajd u Beogradu 28. septembra, adekvatno obezbeđen od strane vlasti, predstavljao bi još jedan znak posvećenosti Srbije stvaranju kulture tolerancije i raznolikosti, i suprotstavljanju stigmatizaciji i stereotipima, kao i govoru mržnje, diskriminaciji i nasilju“, navedeno je u pismu koje su uputili predstavnici 14 ambasada u Srbiji premijeru i ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću.
Podršku organizovanju Parade ponosa u Beogradu pružio je i Savet Evrope, koji je podsetio da na osnovu Evropske konvencije država ima obavezu da zaštiti učesnike svih demonstracija. Pismo podrške organizatorima Prajda poslao je komesar Saveta Evrope za ljudska prava Nils Muižnieks, koji je istakao da su sloboda izražavanja i mirnog okupljanja osnove demokratskih društava, zagarantovane članom 11 Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava „i odnose se na sve osobe, uključujući pripadnike LGBT zajednice“.
On je podsetio da je na ove principe skrenuo pažnju vlastima u Srbiji u pismu koje je poslao predsedniku Vlade Srbije u oktobru 2012. godine, nakon prošlogodišnje zabrane održavanja Parade ponosa, izražavajući nadu da će Parada ponosa u Beogradu 2013. biti jako uspešna i „da će doprineti promeni stava i borbi protiv postojećeg obrasca homofobije i transfobije u Srbiji“.
Pripadnicima LGBT zajednice u Srbiji svakodnevno stižu pretnje, najviše preko Fejsbuka. Goran Miletić kaže da godišnje podnesu tridesetak krivičnih prijava zbog ugrožavanja sigurnosti i pretnji smrću, ali da su dosad procesuirane svega tri prijave.
– Sa policijom imamo dobru saradnju. Ulaze u trag onima koji prete, čak i ako je reč o lažnim profilima. Međutim, tužilaštvo i sudstvo sporo rade na predmetima i dosad su donete svega tri presude, i to uslovne. Zatvorska kazna Mladenu Obradoviću je presedan – ukazuje Miletić.
Ultradesničarske organizacije u Srbiji protive se Prajdu, ali se, možda zbog kazne nedavno izrečene Obradoviću od osam meseci zatvora, dosad nisu oglašavale povodom ovogodišnje Parade.
Jedini koji su najavili proteste, i to protiv Vlade Srbije zbog „antiporodične politike“, jesu pokret Dveri.
Vladan Glišić iz Dveri kaže za Danas da su protest najavili za 28. septembar ispred zgrade Vlade.
– Naš stav o Paradi ponosa, koju odsad zovemo „pederbal“, poznat je javnosti. Ta parada je samo deo sveukupnog, katastrofalnog odnosa Vlade Srbije prema porodici, zbog vređanja, ponižavanja i uništavanja svih porodičnih vrednosti, bele kuge, siromaštva… „Pederbal“ je samo vrhunac vređanja našeg porodičnog morala i svih tradicionalnih vrednosti – smatra Glišić.
Dveri će, osim protesta ispred Vlade, organizovati kampanju „Porodica na prvom mestu“, kao i porodične šetnje čitave sedmice pred najavljenu Paradu ponosa.
Hronologija
Prva Parada ponosa u Beogradu organizovana je 30. juna 2001. Malobrojne učesnike napali su navijači fudbalskih klubova, skinhedsi i ultradesničarske grupe. Ponovo najavljena Parada 2009. godine bila je zabranjena, dok je naredne godine održana uz masovno prisustvo policije. Naime, u povorci je učestvovalo oko 1.000 građana, dok je broj policajaca koji su je obezbeđivali bio pet puta veći. U neredima je povređeno oko 140 ljudi, mahom policajaca. Parada ponosa 2011. je bila zabranjena iz bezbednosnih razloga, dok je 2012. održana u zatvorenom prostoru umesto na ulici.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
