Samo otvaranje pregovora sa EU o poglavlju 23 građanima neće doneti nikakve opipljive pogodnosti, jer se kao merila za otvaranje pregovora uglavnom odnose na usvajanje određenih strategija, akcionih planova, zakona ili formiranje potrebnih institucija za njihovo sprovođenje. Usvajanjem ovih dokumenata naša država treba da uveri EU da je spremna da prihvati i primeni najviše evropske standarde u oblasti pravosuđa, s obzirom na to da u EU gotovo i nema pravnih tekovina, već se radi o uspostavljenim standardima u ovoj oblasti. Tek implementacijom ovih standarda, kako na normativnom planu tako i u njihovoj stvarnoj primeni, doći će do promena u pravosudnom sistemu u pogledu njegove nezavisnosti, kvaliteta i efikasnosti koje će građani moći da osete, kaže za Danas Omer Hadžiomerović, sudija Apelacionog suda i potpredsednik Društva sudija Srbije.
Koja je najveća mana našeg pravosudnog sistema, koja će biti iskorenjena kroz postupak pregovora?
– Pravosudni sistem nijedne države nije savršen, pa tako i države EU imaju određene probleme unutar svog pravosudnog sistema, i u tom smislu preduzimaju pojedinačne mere da bi ih otklonile. Pojednostavljeno rečeno, i države EU imaju određene probleme unutar svog pravosudnog sistema, ali nemaju problem sa čitavim sudskim sistemom. Države u tranziciji, kakva je i naša, imaju probleme sa čitavim pravosudnim sistemom. Ti problemi se ne mogu rešiti pojedinačnim merama, već zahtevaju reformu čitavog pravosudnog sistema. Iz tog razloga je teško navesti samo jednu manu našeg sistema kao najveću. Kao što sam već rekao, merila za otvaranje pregovora za poglavlje 23 usmerena su na stvaranje institucionalnog okvira za primenu najviših evropskih standarda u oblasti pravosuđa, a merila za zatvaranje pregovora će biti u kojoj meri su ti standardi implementirani. Implementacijom tih standarda će se stvorili uslovi da neke od sadašnjih slabosti našeg pravosudnog sistema budu otklonjene, a neke svedene na meru koja ne dovodi u pitanje funkcionisanje sistema u skladu sa tim standardima.
Koju ulogu u pregovorima bi trebalo da odigra sudstvo i sudijska udruženja?
– Za uspešnu reformu pravosuđa je potrebno da sudstvo, kao jedan od predmeta reforme, bude i subjekat te reforme. Takvu ulogu bi u procesu pregovora sa EU morala da imaju i strukovna udruženja sudija. Naime, teško je očekivati da će se reforma pravosuđa uspešno i brzo sprovesti bez podrške i aktivnog učešća sudstva kao institucije i sudija kao nosilaca sudske vlasti. Za uspešno rešavanje problema je neophodno, pored ostalog, prepoznati uzroke tih problema i u skladu sa tim preduzeti odgovarajuće mere. Sudstvo i strukovna udruženja sudija na najbolji način mogu da prepoznaju probleme pravosuđa, jer ih vide „iznutra“ i sa njima se svakodnevno suočavaju, te u tom smislu mogu da budu od velike pomoći nadležnim organima u traženju najboljih reformskih rešenja, uz učešće i civilnog društva, koje na te probleme gleda „spolja“. Nažalost, do sada civilno društvo, a naročito strukovna i profesionalna udruženja, nisu dobila pravu priliku za to.
Šta mislite da će se pokazati kao najveći izazov sa kojim će se suočiti Srbija u postupku pregovora u ovom poglavlju?
– Podsećam da o dostizanju najviših evropskih standarda u oblasti pravosuđa mi ne govorimo od juče. O tome govorimo već petnaest godina, u okviru reformu pravosuđa, a još uvek smo dosta daleko od tih standarda, što je konstatovala i EU u izveštaju o skriningu. Do sada su reformske mere osmišljavale i sprovodile nadležne državne institucije, bez ili uz minimalno učešće civilnog društva. Te iste državne institucije biće nosioci promena u okviru postupka pregovora sa EU. Zbog toga mislim da je potrebno uneti jedan novi kvalitet u postupak pregovora o poglavlju 23 i da će se za našu zemlju pokazati kao najveći izazov njena sposobnost i spremnost se taj proces ne ograniči samo na nadležne državne institucije, već da na pravi način mobiliše sve raspoložive kapacitete, kao što su strukovna udruženja, civilno društvo i nezavisne eksperte.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
