Kandić: Više nema mesta za ćutanje

Inače, za pomaganje u ubistvu braće Bitići, koji su se krajem devedesetih borili na strani Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), bili su optuženi policajci Sreten Popović i Miloš Stojanović, ali su nakon dva suđenja pravosnažno oslobođeni. Braća Bitići su, podsetimo, uhapšeni 23. juna 1999. godine i posle izdržane prekršajne kazne zbog ilegalnog ulaska u Saveznu Republiku Jugoslaviju iz Albanije, Stojanović ih je po naređenju Popovića 8. jula 1999. sproveo u Petrovo Selo, gde je bilo sedište Posebnih jedinica policije (PJP). Sledećeg dana ih je predao neimenovanim pripadnicima MUP-a gde su nakon dva dana ubijeni mecima u potiljak. Njihovi posmrtni ostaci pronađeni su 2001. u masovnoj grobnici na toj lokaciji.

Za istinu o ovom ubistvu godinama se bori njihov brat Fatos Bitići, koji je krajem 2013. godine posetio Beograd, gde je razgovarao i sa tadašnjim premijerom Ivicom Dačićem.

Nataša Kandić, zastupnica porodice Bitići u vreme suđenja pred Većem za ratne zločine u Beogradu, kaže za Danas da je Fatos uporan i hrabar u svom nastojanju da dođe do pravde za svoju braću koja su na najbrutalniji način ubijena u Srbiji samo zato što su Albanci i američki državljani.

– Njegova borba traje 15 godina. Od svakog predsednika Srbije i ministra policije je dobio uveravanje da će rešiti slučaj. Svi su se pravdali zaverom ćutanja među pripadnicima Posebne jedinice policije (PJP) i Jedinice za specijalne operacije (JSO). Poslednji put, u decembru 2013. godine, tadašnji premjer Ivica Dačić i prvi potpredsednik Vlade obećali su da će u roku od tri meseca slučaj biti rešen. Fatos je pred američkim ambasadorom ponovio da državne institucije štite nekadašnjeg komandanta PJP Gorana Radosavljevića Gurija bez čijeg znanja i odobrenja njegova braća ne bi bila ubijena – kaže Kandićeva.

Prema njenim rečima, obraćanje Fatosa specijalnim telima UN, kao što su izvestilac za istinu, pravdu i pomirenje i Komisija za prinudno nestala lica, obavezaće ta tela da vrše pritisak na državne institucije Srbije.

– Ovog puta nema prostora za ćutnju i pravdanje da „vlada zavera ćutanja“. U pitanju je odgovornost Gorana Radosavljevića Gurija i niko ga ne može zaštiti – zaključuje Kandićeva.

Postupak pred Radnom grupom UN za slučajeve prisilnih nestanaka (WGEID) i Specijalnim izvestiocem UN za zaštitu istine i pravde pokrenuli su Dženeral ligitejšn i porodica Bitići. Dženeral ligitejšn je saopštio da je pritužba WGEID-u i specijalnom izvestiocu za promociju istine i pravde usledila pošto je WGEID kritikovao Srbiju zbog nedovoljnog napretka u istrazi ratnih zločina i poziva organizacija civilnog društva iz Srbije specijalnom izvestiocu da učini isto.

– Ponavljanje ovih poziva ukazuje na sve jače nezadovoljstvo u vezi sa političkom voljom Srbije da ispuni svoje obaveze prema žrtvama iz devedesetih godina prošlog veka – naveli su u saopštenju, ukazavši da su organizacije Fond za humanitarno pravo, Hjuman rajts voč, Amnesti internešnl, kao i Evropska komisija, izvestili da Srbija nije izvela pred sud nijednog visokorangiranog zvaničnika zbog umešanosti u ratne zločine iz devedesetih godina.

Robert Beri, pro-bono savetnik porodice Bitići, ocenio je u saopštenju da „suprotno izjavama koje dolaze sa samog vrha nove srpske vlade, nema dokaza da je skinuta zaštita sa onih koji su odgovorni za ubistva“, te se stoga zahteva da WGEID zatraži od Vlade Srbije da razreši probleme koji koče istragu i krivično gonjenje visokih zvaničnika umešanih u slučaj, uključujući i Gorana Radosavljevića Gurija. On, međutim, ranije nije želeo da govori za medije o ovom slučaju, naglašavajući da je sve što je znao rekao nadležnim organima. Radosavljević je saslušan tokom istrage o ubistvu braće Bitići.

Odnosi Srbije i SAD

Prošle godine je i pred Predstavnički dom američkog kongresa stigla Rezolucija broj 61 dvojice kongresmena u kojoj se navodi da napredak u rešavanju ubistva braće Bitići, ili nepostojanje napretka, treba da ostane značajan faktor u utvrđivanju daljih odnosa između SAD i Republike Srbije.