Site name
 

Nacrt izmena zakona koji se tiču Pravosudne akademije podelili stručnu javnost

Koju školu mora da završi sudija?

Predlog izmena Zakona o pravosudnoj akademiji, Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu pojaviće se pred poslanicima Narodne skupštine najverovatnije u septembru, na redovnom jesenjem zasedanju, rečeno je Danasu u Ministarstvu pravde. Na taj način bi trebalo da budu ispravljeni nedostaci u pojedinim odredbama ovih zakona, koje je Ustavni sud prošle godine proglasio neustavnim. Ipak, u stručnoj javnosti ne postoji saglasnost o kvalitetu ponuđenih izmena.

Piše: V. Jeremić

Beograd 01. jul 2015. 22:46

Zgrada Pravosudne akademije Foto: Miroslav Dragojević

Naime, osnovni problem sa prethodnim zakonima bile su odredbe u kojima je pisalo da ljudi koji prvi put konkurišu za poziciju sudije u osnovnom i prekršajnom sudu i poziciju zamenika javnog tužioca moraju da završe Pravosudnu akademiju. Na taj način su sudijski i tužilački pomoćnici koji nisu završili Akademiju, ali već godinama praktično obavljaju taj posao, bili nepravedno diskriminisani. Iz tog razloga je Ustavni sud Srbije te odredbe proglasio neustavnim.

Sporne odredbe su izbačene u nacrtu izmena koje u septembru treba da se nađu u parlamentu. Prema nacrtu, pitomci Pravosudne akademije će biti oslobođeni polaganja posebnog ispita koji organizuju Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, a umesto toga će im se računati završna ocena sa Pravosudne akademije. Na taj način je ostavljen prostor da na mesto sudije ili tužioca budu izabrani i pomoćnici koji nisu završili Akademiju.

Ipak i pored ovih korekcija, deo stručne javnosti smatra da predložene izmene moraju da obuhvate još neke odredbe kako bi se postigao cilj zakona, a to je u krajnjoj liniji uspostavljanje sistema koji bi omogućio da najkvalitetniji kadrovi završe na vodećim mestima u pravosuđu.

U dopisu koji je Agencija za borbu protiv korupcije poslala Ministarstvu pravde piše da ovim nacrtom nisu obuhvaćene sve potrebne izmene predviđene strateškim okvirom za borbu protiv korupcije.

"Nije iskorišćena prilika da se otklone nedostaci koji se odnose na sastav i imenovanje članova Upravnog odbora i Programskog saveta, odnosno izbor članova komisija, stručnih lica, mentora i povremenih predavača", navodi se u dopisu Agencije za borbu protiv korupcije i dodaje da je neophodno reformisati organizaciju Akademije kako bi kandidati za obuku u njoj bili birani na nepristrastan način.

"S druge strane, u nacrtima zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu nije precizirano kako će se proveravati stručnost i osposobljenost na ispitima koje organizuje Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca, niti je propisan rok u kojem će ova tela doneti akte kojim će detaljnije propisati program i način polaganja ovih ispita", stoji u dopisu Agencije za borbu protiv korupcije.

Primedbe na predložene izmene su mogle da se čuju i iz Asocijacije pravosudnih savetnika Srbije.

"Ovim izmenama se opet akademci stavljaju u privilegovani položaj kao jedina kategorija kandidata koji ne moraju faktički da dokazuju svoju stručnost pred komisijom Visokog saveta sudstva odnosno Državnog veća tužilaca dok sudijski i javnotužilački pomoćnici, od kojih neki rade po čak 15 godina u pravosuđu praktično kao sudije i tužioci samo bez njihove ''titule'' su u apsurdnoj situaciji da im se svakodnevno daju najkompleksniji aktivni predmeti na rešavanje, a onda se ta stručnost, osposobljenost i dostojnost za funkciju opet dokazuje iznova i to pred kompletno novom komisijom VSS i DVT za koju još uvek ne znamo ni kako će funkcionisati. Ono što je takođe paradoksalno je što se polaznici početne obuke Pravosudne akademije stavljaju i u privilegovani položaj u odnosu na vrsne advokate koji rade po 20 ili 30 godina i svoju stručnost svaki dan pokazuju u sudnicama", rekla je Nina Nicović, potpredsednica Asocijacije pravosudnih savetnika Srbije.

Govoreći nedavno na konferenciji o ulozi Pravosudne akademije, predsednik Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva Dragomir Milojević istakao je da njen značaj nije jednako prihvaćen u celokupnoj stručnoj javnosti, odnosno da postoji otpor tome da ona budu "jedina ulazna vrata" za pravosudne profesije.

- Protivljenje je predmet kritike pre svega stručnih saradnika. Imamo na stotine ljudi koji rade kao sudijski pomoćnici i siguran sam da bi oni sutradan mogli kvalitetno da sude i bez obuke na Pravosudnoj akademiji, rekao je Milojević. On je, međutim, upozorio da, ukoliko postoji želja da se Srbija približi evropskim institucijama i poštuje pravila igre, jedno od tih pravila je da Akademija bude ulaz u pravosudne profesije.

Prema njegovim rečima, predviđene promene seta zakona u oblasti pravosuđa trebalo bi da smanje jaz između stručnih saradnika i programa obuke na Pravosudnoj akademiji.

 

Strukovna udruženja u jednoj koloni

Kritikama na nacrt izmena zakona koje je Asocijacija pravosudnih savetnika Srbije uputila Ministarstvu pravde i relevantnim međunarodnim institucijama pridružili su se usmeno i Društvo sudija Srbije, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, Advokatska komora Srbije, kao i Advokatska komora Beograda.

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.