Sa ljudima koji su zaposleni na određeno vreme u kazneno-popravnim zavodima, a rade u zdravstvenim službama i službama za tretman, u sklopu racionalizacije broja zaposlenih u javnom sektoru, neće biti produžen ugovor, nezvanično saznaje Danas. To praktično znači da će znatno lošija zdravstvena zaštita osuđenika i ukidanje terapija i drugih sadržaja koji im omogućuju da se obrazuju i resocijalizuju, biti direktne posledice Vladinih mera štednje.
Sve ovo se dešava neposredno pre nego što u redovnu posetu srpskim zatvorima treba da dođe delegacija Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja, koja se bavi kontrolom uslova u kojima zatvorenici izdržavaju kazne.
Sagovornik Danasa koji je zaposlen u službi za tretman u jednom kazneno-popravnom zavodu ističe za naš list da će posledice otpuštanja ljudi u zatvorima imati izuzetno negativne posledice.
– Kada budu otpustili te ljude, u jednom zatvoru će na 2.100 zatvorenika raditi dva lekara i jedan načelnik. Što se službi za tretman tiče, trenutno na jednog vaspitača dolazi između 120 i 200 zatvorenika, i to pre otpuštanja. Prosek u zemljama EU je do 50 zatvorenika na jednog vaspitača – ističe naš sagovornik, koji je insistirao na anonimnosti.
Prema njegovim rečima, dodatno smanjenje ionako malog broja zaposlenih će se drastično odraziti na zdravstveno stanje osuđenika i mogućnosti njihove resocijalizacije.
– Zbog ovoga će morati da budu ukinute terapije zatvorenicima koji se leče od bolesti zavisnosti i brojne druge aktivnosti koje služe njihovoj pripremi za život posle izlaska iz zatvora. To može da ima katastrofalne posledice po društvo u celini – kaže naš sagovornik, koji ne isključuje i mogućnost da zbog ovog poteza Vlade dođe i do pobuna u zatvorima.
Kako napominje, najveći broj ljudi koji će ostati bez posla su visokoobrazovani kadrovi sa višegodišnjim iskustvom.
Podsetimo, Danas je već pisao da, u skladu sa uredbom Vlade Srbije iz 2014. godine o smanjenju broja zaposlenih u državnoj upravi, neće biti produžen ugovor sa oko 300 zaposlenih u kazneno-popravnim zavodima. Ta odluka Vlade je u direktnoj suprotnosti sa godišnjim izveštajem o radu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija iz 2013. godine u kojem je navedeno da u Upravi radi oko 3.700 ljudi, a da je još toliko neophodno kako bi sistem neometano funkcionisao.
Niz zamerki na izuzetno loše uslove u kojima osuđenici u Srbiji izdržavaju zatvorske kazne imala je i kancelarija zaštitnika građana. Miloš Janković, zamenik zaštitnika građana, objašnjava za Danas da najznačajniji nedostaci u radu kazneno-popravnih zavoda proističu upravo iz nedostatka zaposlenih u zdravstvenim službama i službama za tretman.
– Primera radi, u Kazneno-popravnom zavodu Zabela u Požarevcu na 1.600 zatvorenika rade tri lekara. Nemoguće je da oni obave posao na zadovoljavajući način. Ista situacija je i sa vaspitačima. Ne može njih 11 da izvrši funkciju zbog koje su tu – rekao je Janković i naglasio da su te tvrdnje nastale na osnovu poseta zaštitnika građana tim ustanovama.
Prema njegovim rečima, posledice ignorisanja preporuka kojima se ukazuje na neophodnost ispravke ovih nedostataka, koje su uputili iz kancelarije zaštitnika građana, ali i iz Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja, osetilo bi celo društvo.
Helsinški odbor: Zatvorenici žive u nehumanim uslovima
– Manjkavosti u zatvorskim sistemima primetio je i Helsinški odbor za ljudska prava u nedavno objavljenom izveštaju. U tom izveštaju koji je nastao nakon obilaska šest najvećih zatvorskih ustanova u zemlji, Helsinški odbor je došao do zaključka da su zatvori u Srbiji prenaseljeni, da osuđenici žive u nehumanim uslovima i da je ishrana loša. Prema njihovim nalazima, mali broj osuđenih lica je radno angažovan, zdravstvene službe nisu dobro organizovane i nema dovoljno radnika u obezbeđenju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
