Odbrana i poslednji dani

Dobro, tu je i Ulrike Majhof, ali ne znam koja kandidatkinja bi mogla da odigra tu ulogu. To će veliki reformatorski um već odlučiti. I ja ne sumnjam u njegov izbor. Naprotiv, učinio mi je veliku čast time što je pokazao da moju književnost shvata ne samo kao nepodobnu već i bukvalno opasnu. Sad se vidi da nije Čirić zalud godinama opisivao svoju književnost kao „gerilsku i divlju“.
Revnosni veberovac je vrlo pronicljivo shvatio da je taj samozvani Magični prešao svaku granicu političke nekorektnosti. Da, nepobitna je istina, oduvek sam verovao da umetnost mora biti subverzivna, buntovna i jeretička – inače je samo akademski izbljuvak. Može li onda biti veće počasti za jednog rokenrol pisca nego da robija zbog svog pisanja?
Kao izraz duboke lične zahvalnosti zbog ovakvog specijalnog tretmana kojeg me je udostojio, evo, želim konkretno da pomognem Svetom Aleku. Licemerni činovnici EU i NATO (instruirani ovdašnjim NVO agenturama), iako privatno zgađeni mojim književnim strategijama, ipak će iskoristiti šansu i žestoko kritikovati najkooperativnijeg srpskog premijera u inače kvislinškoj istoriji srpskih vladara. Stvar je bedno predvidljiva. Držati u zatvoru kontroverznog, ne tako beznačajnog iako skroz marginalizovanog pisca – nije prihvatljivo po bilo kakvim javnim ili tajnim standardima EU. Zato predlažem vidovitom Vučku sledeću taktiku: Priznajem da sam kao zakleti antiklerikalik i ekstremni levičarski anarhista decenijama pisao i govorio sve najgore o SPC, ismejavao popovsku alavost na „svaki seks“ s vlastima i sopstvenom pastvom. Čak sam išao tako daleko da sam bivšeg niškog vladiku a sadašnjeg patrijarha, Trbuhozborca Irineja, bezbroj puta nazvao „veliki Sotona“! E, tu leži šansa za Alekove pretorijance. Jer, šta je logičnije nego da me nakon takve blasfemije kokne neki pravoslavni fundamentalista? Tako će veliki vođa skratiti muke i sebi i meni. I još mu ta likvidacija Magičnog može poslužiti kao povod da se obračuna sa proruskim krilom u Svetom Sinodu, koji mu neprekidno stvara smetnje u inače maherskom vođenju svetske politike.
Eto, ovo je moj skromni doprinos rađanju nove, prosperitetne i diplomatskom miru posvećene domovine.

2.

 Kao što sam kazao zblanutom i narogušenom tužiocu, spominjući mu Marsela Dišana kao utemeljivača principa izjednačavanja umetnosti i života, ja sam dokazani i priznati profesionalni pisac i sve što napišem – sms, telegram, razglednica, ili beleška na toalet-papiru, ili dnevnički zapis u blokčetu, ili komentar nekog događaja u formi novinske crtice – sve, baš sve jeste književni tekst ili deo nekog šireg književnog dela. I ovo „protivpravno ispovedanje“, kao imitacija zamišljenog intervjua, jeste književno delo. Uostalom, zašto se objavljuju onolike knjige razgovora sa svakakvim piscima?
Dakle, ti „preteći sms-ovi“ su, u stvari, književni iskazi, napisani sočnim, žestokim jezikom, pa su valjda zato i izazvali odgovarajuće reakcije. Ne krijem spisateljsko zadovoljstvo što sam u tim kratkim fragmentima, na vrlo malom prostoru, uspeo uverljivo da dočaram osvetnički naboj, bes, mržnju, ali i frustraciju zbog spoznaje da je toliko željenu akciju nemoguće izvesti, zato jer je glavni cilj praktično nedodirljiv.
Inače, ovi fragmenti su deo jedne golemo celine – nastali su prilikom pisanja moje „terorističke trilogije“. Prvi roman iz te trilogije se pojavio prošle godine, u pitanju je „Zaustavno vreme“, fudbalski triler ispunjen politički motivisanim i politički kontrolisanim nasiljem. Tamo možete naći mnogo gadnije i opakije emocije od onih koje su brižni humanisti pronašli u tim famoznim sms-ovima.
Važna napomena: Ovo nije promovisanje samog sebe, zna precenjeno čitateljstvo da ja to umem da radim mnogo spektakularnije. Ovo je, zapravo, situacija u kojoj pisac postaje junak sopstvene literature. Patetiku na stranu, meni je već presuđeno; da mi je glava precrtana poručeno mi je u nekoliko prilika, na prigodne načine. Napokon, razmislite sami: Sud koji je oslobodio vladiku Pahomija mora da utamniči Magičnog! Oni znaju da ni po koju cenu neću dozvoliti drugačiji ishod. Ali, manimo se mučeništva – ono je rezervisano isključivo samo za našeg krakatog, radoholičarskog mesiju.
Kada otkačimo samosažaljenje i egzistencijalnu paniku, pojavljuje nam se suština ovog nimalo kafkijanskog procesa. Elem, bez velikih reči, ovo je odbrana slobode umetničkog izražavanja u uslovima političke korektnosti. Takođe i odbrana tzv. govora mržnje, što bi morala biti sveta obaveza svakog pisca današnjice. Jer ukinuti govor mržnje znači ukinuti književnost. To je jedan od razloga zašto su one mnogospominjane sms-poruke onako „krvoločno“ napisane… I to mi nije bilo dovoljno nego sam izveo performans zatvorenog tipa, tj. poslao tako violentno sročene 4 sms poruke četvorici niških političara koje inače poznajem duže vreme. Želeo sam da „uživo“ vidim kako funkcioniše politički darvinizam na lokalnom nivou, kako se intrige pretvaraju u zvanične verzije, kako se manipuliše poluistinama i političkim kumstvima. A hteo sam i da osetim kako je to biti progonjeni čovek – upravo sam pisao o takvom jednom liku. I, posle svega, iako smo tek na početku, jesam uspeo da sebi priuštim jedinstveno iskustvo, čistu i neverovatnu književnu „građu“.

3.

A što se tiče same optužnice – to je sramotna kleveta, laž veća i beskrupuloznija od kompletnih ideoloških programa svih političkih stranaka u multiplikovano višestranačkoj Srbiji. Nikada nikome nisam pretio na bilo koji način, ni fizički ni psihički, ni usmeno ni pismeno! Zato, narode izborni i izabrani, pomozite reformi našeg naprednog pravosuđa i pronađite, makar u najskrivenijoj zabiti zajedničke nam otadžbine, jednog jedinog čoveka-dete-domaću životinju, nekakvog živog stvora koji će posvedočiti da se Zoran Ćirić ikada ponašao nasilnički. Budite patriote, spasite vlast da biste spasli sebe! Pravda je nebeska, moć je njihova, slava je moja!