Uvođenje sistema javnih beležnika, osim što predstavlja direktan povod za protest advokata, moglo bi da otvori i niz drugih problema. Zbog neusklađenosti zakona, ostaje nejasno da li se ugovori o doživotnom izdržavanju zaključuju pred sudijom, kako tvrdi aktuelni Zakon o nasleđivanju, ili pred javnim beležnikom, kako se navodi u Zakonu o javnom beležništvu (ZOJB). Problem se dodatno komplikuje jer su oba zakona isključiva i ugovor o izdržavanju tretiraju kao ništavan ukoliko nije zaključen pred organom koji oni predviđaju.
Da bi Zakon o javnim beležnicima stupio na snagu, niz drugih zakona je morao da pretrpi izmene. Kako naš pravni sistem, do donošenja Zakona o javnom beležništvu, nije poznavao instituciju notara, set pratećih zakona je morao da bude promenjen da bi određen broj nadležnosti od sudova prešao u ruke javnih beležnika. Ipak, nisu svi zakoni promenjeni.
Prema Zakonu o javnim beležnicima, jedan od poslova kojima se notari bave je i sastavljanje ugovora o izdržavanju. U ZOJB stoji da „ugovori koji nisu sačinjeni u obliku javnobeležničkog zapisa ne proizvode pravno dejstvo“.
S druge strane, u Zakonu o nasleđivanju piše da „ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u pismenom obliku i overen od sudije. U suprotnom, ugovor je ništav“. Nigde u Zakonu o nasleđivanju se ne spominje institucija javnog beležnika.
Izvori Danasa koji se bave ovom materijom tvrde da se neusklađenošću zakona koji se odnose na istu oblast otvaraju vrata za obaranje presuda. Prema njihovim rečima, zainteresovana strana bi mogla lako da dobije poništenje ugovora o doživotnom izdržavanju ukoliko je on sačinjen pred javnim beležnikom sa argumentom da Zakon o nasleđivanju ne poznaje instituciju notara. Dodatno, navode oni, ovako definisanom pravnom regulativom sudije se stavljaju u nezgodan položaj, jer moraju da odluče po kom od dva suprotstavljena akta treba da postupe.
Ipak, iz Ministarstva pravde tvrde da zabune kod zakonskog regulisanja ugovora o doživotnom izdržavanju nema. Kako navode, sve nedoumice povodom pitanja nadležnosti u ovoj oblasti su razrešene izmenama Zakona o vanparničnom postupku.
– Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku koji je usvojen u maju 2014. godine, propisano je da je javni beležnik isključivo nadležan za sastavljanje i potvrđivanje isprava za koje je posebnim zakonima koji su počeli da se primenjuju pre početka primene Zakona o javnom beležništvu određeno da ih sastavlja odnosno potvrđuje sud. Drugim rečima, to znači da za sastavljanje i overu ugovora o doživotnom izdržavanju, za šta je prema Zakonu o nasleđivanju bio nadležan sudija, od 1. septembra 2014. godine nadležan je javni beležnik – navodi se u odgovoru Ministarstva pravde našem listu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
