Srbiji nedostaje oko 200 sudija

Upitan koliko je generalno zadovoljan radom sudija, Milojević je odgovorio da je to vrlo nezgodno pitanje, a da njegov odgovor može da bude još nezgodniji, pa je zato samo konstatovao da uvek može bolje. Ipak, ako dajemo ocene, to je tri minus. S obzirom na uslove i broj sudskih predmeta, nije loše i ima pozitivnog pomaka, precizirao je Milojević. Mali je broj sudija koji ne ispunjavaju neke okvirne norme ili iskaču po kvalitetu, ocenio je Milojević, koji smatra da „ima boljih i lošijih, ali svi smo tu negde“.

Doneli smo, možda, i preambiciozan program rešavanja starih predmeta, da ih se 80 odsto reši u naredne četiri godine, dodao je on i napomenuo da je ažurnost nešto poboljšana i da će sve biti bolje kada se sudovi popune i poprave smeštajni uslovi. On je naglasio da Srbiji nedostaje oko 200 sudija i podsetio da je nedavno u Beogradu otvorena zgrada Prvog osnovnog suda, u kojoj će u idealnim uslovima raditi građanska odeljenja sa više od 100 sudnica.

– To je sad samo na nama, ne možemo se više zaklanjati iza činjenice da sudije tog suda nemaju kancelarije, sad će sve zavisiti od njih i treba da se pokažu, naglasio je Milojević.

Govoreći koliko se poštuje Ustavom proklamovana podela vlasti, Milojević je ocenio da smo „svedoci da su jedno vreme sudije samo vodile raspravu pred većem, mediji sudili, a političari presuđivali“ u javnim istupima.

Pa videli ste unazad godinama. Čovek je osuđen i pre nego što je optužen, ilustrovao je Milojević i poručio da sa tom praksom mora hitno da se prestane.

– Zadnjih godina je to daleko smanjeno, ali ipak kada se neki drastični slučaj desi, opet se daju neprimerene izjave, ukazao je Milojević i predočio da sudija oseća veliki pritisak kada visoki funkcioner kaže za nekog da je ubica i monstrum. Upitan o pominjanju poznatih slučajeva kao što su Šarić ili Mišković u izjavama političara, Milojević je uzvratio da će „sud najbolje raditi ako ga niko ne dira“ i da je siguran da će predmeti koji su u žiži javnosti biti završeni u skladu sa zakonom i savesno.

U medijima se često pojavljuju zapisnici sa saslušanja, a da se nikad kasnije ne objavi da li je okrivljeni promenio iskaz ili je u suprotnosti sa materijalnim dokazima, dodao je Milojević, govoreći o problemima na koje ukazuje i izvešaj Evropske komisije o skrininzima za poglavlje 23, posvećeno pravosuđu.

Povodom najavljenog suđenja za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, Milojević je, osvrćući se na konstataciju da kod velikih predmeta deo javnosti ostane u sumnji da li je utvrđena istina, primetio da postoje i unapred zauzeta opredeljenja i „navijanje“. Prema objašnjenju Milojevića, takvi predmeti su „čudni“, jer je umešana politika iz ranijeg istorijskog perioda i „ko je ostao i dalje za to vreme, za takav način života i rešavanje kriza ubistvima neistomišljenika“, takav će i dalje biti u sumnji i reći da je neko osuđen nevin.

Važno je da ne bude pritiska javnosti, posebno da političari ne daju ocene posle svakog suđenja da li je nešto dobro urađeno, naglasio je Milojević, poznat javnosti i po tome što je izrekao konačnu presudu u slučaju Ibarska magistrala.

Milojević je o prilikama u srpskom pravosuđu nedavno razgovarao sa predstavnicima Venecijanske komisije, čija je pažnja, prema njegovim rečima, pre svega usmerena na predložene izmene Zakona o Visokom savetu sudstva (VSS), za koji Ustav kaže da obezbeđuje nezavisnost sudija. On, međutim, smatra da upravo Ustav oduzima deo nezavisnosti VSS, jer se njegovi članovi biraju u Narodnoj skupštini, kao i celoj sudskoj grani vlasti, s obzirom na to da se u parlamentu biraju i sudije na prvi mandat od tri godine, predsednici sudova i predsednik VKS.

Nacionalna strategija za reformu pravosuđa predvidela je izmenu Ustava u ovoj oblasti do 2018. godine, što je možda predugačak rok, kakvo je i mišljenje evropskih institucija, ukazao je Milojević i dodao da Evropska komisija u skriningu za poglavlje 23 takođe govori o potrebi ustavnih promena. Komisija za sprovođenje Nacionalne strategije, čiji je Milojević član, smatra da bi sudije i predsednike sudova isključivo trebalo da bira VSS, a njegove članove, iz reda sudija, same sudije. On smatra i da nema logike da u sastavu VSS bude predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, jer je deo zakonodavne vlasti.

Komisija je dala pomirljiv predlog da, za početak, ministar pravde ostane član VSS, ali sa redukovanom funkcijom, jer ne bi odlučivao o statusnim pitanjima sudija, kaže Milojević. Prema njegovoj oceni, problematično je i prisustvo predstavnika advokata u VSS, jer je to stranka u sudskom sporu, a istovremeno odlučuje o sudbini sudija. Milojević kritikuje odredbe predloga izmena Zakona o VSS, po kojima sadašnji izborni članovi iz redova sudija obavljaju funkciju do kraja mandata. Prema oceni Milojevića, oni „nemaju kredibilitet među sudijama“, zbog odluka koje su donosili u postupku preispitivanja reizbora sudija i zato što u njihovom izboru za članove VSS nije učestvovao veliki broj sudija.

Tačno je da po Ustavu mandat članova VSS iz redova sudija traje pet godina, dodao je Milojević i podsetio da je i predsednik VSS, na čijem je on čelu po funkciji, kao predsednik VKS, izabran na pet godina, ali da izmene zakona predviđaju izbor za to mesto 30 dana od njegovog usvajanja. Lično, predsedniku VKS odgovara da ne bude i predsednik VSS. Kako kaže naš narod, lakše konju bez samara, rekao je Milojević i zaključio da u VSS tek predstoji mnogo posla, „ukoliko želimo da to telo zaista bude garant nezavisnosti sudske vlasti“.