Komentari: 0
Ostavite komentar
Ocena: 3.89
Glasaj:
Pošalji tekst
Promeni veličinu slova
Verzija za štampu
Bili ste svedok događaja?
Pošaljite nam vaše vidjenje, slike ili video..
Šta EU traži od Srbije
27/07/2015 19:13

LIČNI STAV: Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom)

Šta EU traži od Srbije

Zadatak koji sam dobio od Danasa, da u 7.000 karaktera pojasnim poglavlje 23, pregovore koji će se tu odvijati sa Evropskom unijom, kao i trenutno stanje, tj. Akcioni plan koji se piše u Srbiji, deluje nemoguće. No, da pokušam.

Pregovori sa Evropskom unijom otvaraju se po posebnim poglavljima, u kojima je jasno sadržano sve ono što je Aquis communautaire (obavezujući propis) na nivou EU, a što će i Srbija morati da usvoji. Mnogo važnije od samog usvajanja u Narodnoj skupštini ili nekom drugom nivou donošenja odluka, Srbija će morati da pokaže da ta pravila primenjuje i, samim tim, da građani osećaju napredak koji im priključivanje EU donosi.


Poglavlje 23 u sebi sadrži nekoliko delova, jasno razdvojenih celina. Na prvom mestu tu je pravosuđe i sve mere koje pokazuju da je ono nezavisno, da ne postoje politički uticaji, da se suđenja sprovode brzinom koja je primerena građanima, kao i da postoji ujednačena sudska praksa, kako se ne bi desilo da u istim situacijama, ali u različitim sudovima istog nivoa imate potpuno različite presude. Potom, u poglavlju 23 procenjivaće se vladavina prava, podela vlasti, kao i stepen borbe protiv korupcije na svim nivoima, od korupcije u pravosuđu do javnih preuzeća i lokalne samouprave, a gledaće se i suđenja koja će morati da pokažu napredak u borbi protiv korupcije. Pored ovih oblasti, poglavlje obuhvata i tzv. "Osnovna prava", većina onoga što je upisano u Ustav Srbije, u poglavlju o ljudskim i manjinskim pravima.


Tu će Srbija biti dužna da pokaže da se ozbiljno bavi pitanjima slobode izražavanja, slobode okupljanja, rodne ravnopravnosti, prava na privatnost, zaštite podataka o ličnosti, verskim slobodama, da postoje efikasni mehanizmi protiv torture u zatvorima, psihijatrijskim ustanovama, u pritvorskim jedinicama i brojna druga pitanja. Pratiće se i rad nezavisnih institucija, kao i pritisci ili, nadamo se, podrška države njihovom radu.
Manjinska prava su takođe pod poglavljem 23 i tu će se pratiti položaj manjinskih zajednica, mere afirmativne akcije, tj. direktne podrške ovim zajednicama kako bi se njihov položaj popravio, obrazovanje na manjinskim jezicima, informisanje, kulturna prava manjina, ravnomerno zapošljavanje u sredinama gde imate pripadnike manjinske zajednice i da ne nabrajam.

Tu su i jasni kriterijumi za borbu protiv diskriminacije, koja se mora smanjiti na svim nivoima, a naročito u odnosu države prema građanima. Država mora jasno pokazati da poštuje manjinska prava i da se bori protiv diskriminacije svih manjina, kako je i upisano u Ustavu i Zakonu o zabrani diskriminacije.

Kako sam na početku pominjao zadatak Danasa, da ovaj tekst ne pređe 7.000 karaktera, to me je vratilo na akciju "7.000", kojom je, pre samo nekoliko dana, trebalo da se obeleži stradanje velikog broja ljudi u Srebrenici, koje je pred više međunarodnih sudova proglašeno genocidom. Srbija će tako u poglavlju 23 biti dužna da pokaže da se s podjednakom pažnjom odnosi prema svim žrtvama, da se suđenja za ratne zločine sprovode neometano, da je zaštita svedoka na visokom nivou, da postoji saradnja tužilaštva i sudova u regionu, da se zločini ne negiraju. Ujedno, kako je akcija "7.000", koju su građani organizovali, zabranjena, analiziraće se i iz ugla slobode okupljanja, slobode koju sam već pomenuo ranije.

Kada saberemo sve što se nalazi u poglavlju 23, ovim će država, tj. oni koji je predstavljaju, iz svog rečnika morati da izbrišu reči "politička volja" i njeno odsustvo, koje često služi kao opravdanje za nesprovođenje onoga što je već usvojeno i ranije dogovoreno u strategijama i planovima.

Poglavlje 23 zahteva aktivnosti Vlade i skoro svih ministarstava, prevashodno Ministarstva pravde, potom ministarstava koja u svom delokrugu imaju unutrašnje poslove, obrazovanje, nauku, ekonomiju, rad i socijalnu politiku, državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i brojna druga. Narodna skupština je dužna da usvoji ove reformske zakone, da pokaže da je o njima raspravljano, a na državnim organima i lokalnoj samoupravi je da sprovedu sve ove propise, strategije i politike. U tome im pomažu i Kancelarija za evropske integracije, ali i civilno društvo u najširem smislu, bilo nevladine organizacije koje analiziraju određene politike i daju informacije sa terena, koje dobijaju od građana, ali i drugi delovi civilnog društva, fakulteti, instituti.

Tu dolazimo do trenutne pozicije Srbije u procesu evropskih integracija, urađen je "skrining" (pogledati Vujakliju i da li je ova reč uključena u enciklopediju u kontekstu EU integracija), tj. pregled usklađenosti propisa i prakse u Srbiji sa propisima i praksom u EU. Trenutno Ministarstvo pravde izrađuje Akcioni plan za poglavlje 23, gde predviđa jasna merila, rokove za sve što sam nabrojao u prethodnom delu teksta. Tu se jasno vidi koji zakoni se moraju usvojiti, koji podzakonski akti, kako će se pratiti njihova primena, kako se procenjuje napredak u određenoj oblasti, da li po većem broju sudskih predmeta koji su okončani, ukoliko govorimo o korupciji, da li po zakonu o slobodi okupljanja koji se konačno usvaja negde 2016. godine i adekvatno primenjuje ili po usvajanju Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći koji građani čekaju već više od deset godina, a čije je usvajanje predviđeno u narednim mesecima.

Izrada Akcionog plana za poglavlje 23 je u završnoj fazi, pred nama je treći nacrt ovog dokumenta, na njega smo dali komentare, na njega je dala komentare i Evropska komisija, brojne ekspertske misije su analizirale njegove delove.

Prošle srede smo u okviru Nacionalnog konventa za EU, radne grupe za poglavlje 23 (znam, znam, zbunio sam vas sa uvođenjem termina Nacionalni konvent, biće vam ubrzo jasnije o čemu pišem), organizovali raspravu o trećem nacrtu Akcionog plana. Narodna skupština je tradicionalno bila domaćin Nacionalnog konventa, došao je veliki broj organizacija civilnog društva koje su članice Konventa i koje učestvuju u njegovom radu. Čuli smo odgovore Ministarstva pravde, tj. onih koji su ovaj akcioni plan sačinili, neke primedbe su prihvaćene, druge ćemo slati u pismenoj formi, očekujući da i one uđu u Akcioni plan za poglavlje 23, kao dokument koji će na kraju usvojiti Vlada.

Deo o manjinskim pravima, koji spade u poglavlje 23 će biti obrađeno u posebnom Akcionom planu za manjine koji se takođe izrađuje i koji će biti u završnim fazama, spreman za usvajanje krajem ove godine.
U procesu usklađivanja domaćih propisa i prakse sa onim što postoji u Evropskoj uniji, kada govorimo i o poglavlju 23, ali i o drugim poglavljima, korist će imati, na prvom mestu građani, koji će dobiti jače institucije, jasne procedure za sprovođenje svojih prava. Država će sa svoje strane morati mnogo više da učini kako bi stvorila institucije sposobne da iznesu sve ove reforme, da pokažu napredak u svim oblastima koje sam nabrojao.

U ovom procesu evropskih integracija ne može biti skrivanja problema, jer, ukoliko ih skrivamo, skrivamo ih od nas samih, od građana koji imaju pravo da žive u državi jakih institucija, ustaljenih procedura i jednake prakse.

Ostavite komentarOstavite komentar

Komentari (0)