Sistem javnih beležnika je stub države koja se zasniva na vladavini prava. Njenim uvođenjem i radom Srbija će unaprediti pravnu bezbednost transakcija i dostići isti nivo pravne sigurnosti kao i 22 od 28 država članica EU u kojima rade javni beležnici.
Ovaj nivo bezbednosti podstiče strana ulaganja, koja su od suštinskog značaja za ekonomsko zdravlje Srbije. I na kraju, ali ne i najmanje važno, sistem beležnika poboljšava neophodnu borbu protiv pranja novca i korupcije, kaže za Pravo Danas Mišel Merloti, predsednik Komisije za internacionalnu saradnju Međunarodne unije notara.
On se nedavno sastao sa predstavnicima Javnobeležničke komore Srbije kako bi pružio podršku prijemu naše komore u ovu međunarodnu nevladinu organizaciju, koja promoviše razvoj sistema javnih beležnika.
- Kada se očekuje da Komora beležnika Srbije postane član Međunarodne unije beležnika i kakav je proces prijema?
– Komora beležnika može da podnese zahtev za članstvo 12 meseci nakon osnivanja. Zatim proces prijema može da traje otprilike 12 meseci. Vrši se detaljna stručna provera zakona o beležništvu, pravilnika, propisa, statuta, etičkih kodeksa, a zatim će eksperti iz Komisije za međunarodnu saradnju proveriti na licu mesta svakodnevnu praksu beležničkih kancelarija. Nakon toga mora da se podnese izveštaj telima Međunarodne unije beležnika: Upravnom odboru, Generalnom savetu i konačno Skupštini akcionara.
- Koje su potencijalne posledice prijema naše komore u Međunarodnu uniju beležnika na rad sistema javnih beležnika u Srbiji i izvan nje, kao i na obezbeđivanju pravne sigurnosti?
– Članstvom se dobija pravo učešća u donošenju svih odluka o međunarodnim aktivnostima beležništva. Srbija će imati predstavnika u Komisiji za evropska pitanja i različitim radnim grupama, npr. za etiku, za sistem elektronskog beležništva, za ljudska prava, itd.
- Kakva su iskustva drugih „zemalja u razvoju“ u vezi sa uvođenjem sistema javnog beležništva? Da li je to uticalo na pravni sistem u tim zemljama i na koji način?
– Može se reći da su nakon pada Berlinskog zida sve istočnoevropske zemlje uvele sistem beležnika, a takođe i sve zemlje bivše Jugoslavije i to je zaista veliki uspeh. Građani su veoma zadovoljni većinom usluga koje beležnici pružaju i beležnici su dobro raspoređeni po čitavoj nacionalnoj teritoriji. Države su takođe zadovoljne rasterećenjem sudova zbog prenošenja vanparničnih postupaka na beležnike. Na početku 2015. godine samo Belorusija i Srbija nisu bile članice Međunarodne unije.
- U Srbiji je početak rada javnih beležnika bio propraćen štrajkom advokata i četvoromesečnom paralizom pravosuđa. Na koji način je u drugim zemljama u razvoju prihvaćen sistem javnog beležništva i da li je bilo otpora nalik ovom u Srbiji?
– Sasvim je prirodno da u toku faze uvođenja sistema beležnika advokati budu svesni uloge ovog novog aktera u pravnoj porodici. U nekim zemljama advokati su bez šanse za uspeh pokušali da dovedu u pitanje ustavnost sistema beležnika. Uglavnom nakon početnog perioda svaka profesija pronađe svoje puteve i tačke saradnje. Ono što se desilo u Srbiji je sasvim jedinstveno i mogu da kažem neverovatno za moje iskustvo od 25 godina rada u Uniji.
O štrajku advokata
* Štrajk advokata je završen. Nakon dugih pregovora postignut je kompromis na osnovu kojeg su nadležnosti beležnika značajno umanjene. Da li je po vašem mišljenju takav dogovor između advokata i Ministarstva pravde Srbije učinio beležničke aktivnosti i funkcije u pravnom sistemu nepotrebnim?
– Građani imaju osnovno pravo na ostvarivanje pravde i zbog toga smo zadovoljni što će se štrajk završiti. Veoma smo uvereni da će Srbija korak po korak konačno dostići isti nivo sigurnosti kao i susedne zemlje, a zatim i kao 22 od 28 zemalja članica EU zahvaljujući dobrom i uspešnom sistemu beležnika, koji će biti prava javna služba koja će služiti svim građanima ove značajne zemlje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
