Zatvori prenaseljeni, ruinirani i zapušteni

Najveći broj pritužbi zatvorenika odnosi se na pružanje zdravstvene zaštite. Zatvori su suočeni sa nedostatkom lekara i problemom u obezbeđivanju lekova i terapije. Lekarski pregledi po prijemu u zatvor su uglavnom paušalni, ne postoje jedinstveni protokoli, po pravilu se ne obavljaju periodični lekarski pregledi zatvorenika, niti lekari bolesne pregledaju svakodnevno. Uslovi za lečenje u stacionarima nisu zadovoljavajući, kaže za Danas Miloš Janković, zamenik zaštitnika građana za zaštitu prava lica lišenih slobode.

Prema njegovim rečima, poseban problem je što su u redovnom zatvorskom režimu osuđeni sa teškim mentalnim poremećajima, jer, kaže on, tu ne samo da ne postoje uslovi za njihovo lečenje i tretman već je to i problem sigurnosti kako za njih, tako i za njihovo okruženje, a ujedno predstavlja i neprimeren teret za osoblje.

– Ta lica treba da se smeštaju u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu – kaže Janković.

• Šta su najveći problemi u srpskim zatvorima?

– Najveći problem svih zatvora, kao i drugih ustanova „zatvorenog tipa“, upravo je u tome što su „zatvoreni“, odnosno nedostupni očima javnosti. Lica koja su u njima smeštena u vlasti su zatvorskih čuvara i u velikoj meri su zavisni od njihove volje. Zato ohrabruje to što su srpski zatvori, shodno važećim propisima, potpuno otvoreni za nadzore koje vrši zaštitnik građana postupajući po pritužbama zatvorenika, kao i za posete koje obavlja u okviru Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture. U cilju unapređenja transparentnosti zatvora potrebno je intenzivirati aktivnosti nevladinih organizacija i drugih predstavnika civilnog sektora unutar zatvora, jer su one značajni indikatori položaja zatvorenika.

• Koliko zatvorske uprave uviđaju probleme?

– Izveštaji zatvorskih uprava pokazuju da one nedovoljno prepoznaju postojeće probleme i u njima se uglavnom navode pozitivni aspekti. Međutim, to je u velikoj meri suprotno nalazima spoljnih subjekata, između ostalog Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja, koji će naredne godine posetiti Srbiju. Problem je što brojni nedostaci koji su utvrđeni tokom prethodne tri posete nisu otklonjeni, tako da nadležni treba da se u narednom periodu posvete sprovođenju preporuka tog tela, kao i preporuka zaštitnika građana.

• Koliko su ispunjeni evropski standardi kada je reč o smeštaju (propisana su četiri kvadrata po zatvoreniku), privatnosti i slično?

– Uprkos smanjenju ukupnog broja lica na izvršenju kazne zatvora po osnovu sprovedene amnestije, kao i vidnim naporima zatvorske uprave da unaprede stanje, pojedini zatvorski kapaciteti i dalje nisu u skladu sa važećim standardima. Poseban problem je što u velikom broju zatvora, između ostalog i u sedmom paviljonu u Požarevcu, drugom paviljonu u Nišu, ali i u novosagrađenom KPZ Beograd, ne postoje uslovi da zatvorenici raspoloživo vreme tokom dana provode u zajedničkim prostorijama, već su sve vreme zaključani u ćelijama. U proteklom periodu su izvršene adaptacije pojedinih smeštajnih objekata u velikom broju zavoda u VPD Kruševac, OZ Beograd, KPZ Niš, OZ Čačak i OZ Negotin, čime su određeni kapaciteti usklađeni sa važećim standardima. Inače, ohrabruje to što se planira adaptacija u KPZ za maloletnike Valjevo, posebno rekonstrukcija KPZ za žene u Požarevcu, koja će omogućiti da zatvorenice koje su u „lakšim“ vaspitnim grupama ne budu smeštene unutar visokih zatvorskih zidova.

• Prethodnih godina pojavljivale su se priče o torturi u zatvorima. Kakva je sada situacija?

– Zatvori kao ustanove sklonjene od očiju javnosti, u kojima su zatvorenici pod potpunom vlašću njihovih čuvara, mesta su u kojima najčešće dolazi do zlostavljanja. Zaštitnik građana je u slučaju u kom je utvrdio da je zatvorenik bio izložen torturi uputio preporuku zatvoru da utvrdi objektivnu odgovornost zaposlenih, što nije učinjeno. O navedenom je obavešteno tužilaštvo, ali je istraga nakon izvesnog vremena obustavljena. Uprkos tome što su navedeni nadležni organi propustili da ostvare svoju ulogu u borbi protiv nekažnjivosti za torturu, dobro je što je naknadno Ustavni sud, pozivajući se na preporuku zaštitnika građana, doneo presudu kojom je utvrdio da je tom zatvoreniku povređeno ustavno pravo na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta.

• Dakle, kako sprečiti eventualnu torturu u zatvorima?

– U svrhu borbe protiv torture značajno bi bilo da se na nivou Ministarstva pravde formira mehanizam za kontrolu rada i postupanja zatvorske uprave. Postojeće odeljenje za nadzor, koje je jedinica unutar zatvorske uprave, u proteklom periodu se pokazalo kao neodgovarajuće. Pre svega jer ne kontroliše rad uprave kao celine i zato što su njegovi nalazi po pravilu označavani tajnim. Takođe, nužno je da se prekine s praksom da zatvorski čuvari prisustvuju lekarskim pregledima zatvorenika, jer navedeno ne samo da ugrožava privatnost pacijenata, već onemogućuje utvrđivanje da li je sa zatvorenikom postupano nasilno. Pored toga, značajno bi bilo da neposredni rukovodilac zatvorskim lekarima ne bude upravnik zatvora, odnosno da se postojeće službe za zdravstvenu zaštitu u zatvorima izmeste pod nadležnost Ministarstva zdravlja.

• Koliko je uspešan proces socijalizacije zatvorenika kroz uposlenost, obrazovanje, radionice?

Uprkos učinjenom velikom pomaku u povećanju uposlenosti osuđenih, preostao je i dalje veliki broj zatvorenika koji nisu radno angažovani. To se naročito odnosi na pritvorenike. Potrebna su dalja intenziviranja aktivnog, individualnog i kolektivnog tretmanskog rada sa osuđenicima, radi čega je potrebno povećati broj vaspitača. Neophodno je unaprediti sistem naknadnog razvrstavanja osuđenih, u smislu stvaranja mogućnosti da osuđeni zbog dobrog vladanja prelaze u povoljniju vaspitnu grupu, čime bi se smanjio broj osuđenih koji se otpuštaju iz zatvora direktno iz zatvorenog odeljenja. Programi koji se sačinjavaju radi pružanja socijalne podrške osuđenima nakon otpuštanja iz zatvora i dalje su paušalni, tako da je osuđeni nakon otpuštanja prepušten sam sebi, što pojačava opasnost da će, kao lice koje nije prilagođeno životu van zatvorskih uslova, ponovo učiniti krivično delo.

U zatvorima oko 10.200 lica

U srpskim zatvorima trenutno se nalazi oko 10.200 lica, dok je broj onih koji kazne izdržavaju na alternativni način izvan zatvora – radom u javnom interesu, uslovnom osudom sa zaštitnim nadzorom – 492, odnosno oko 4,8 odsto. Najveći broj osuđenika izdržava kaznu od tri do pet godina, dok kazne od 40 godina zatvora služi oko 70 osoba, a oko 80 između 20 i 40 godina zatvora. Inače, broj osuđenika je u novembru prošle godine smanjen za više od 1.000 i to zahvaljujući primeni Zakona o amnestiji.