Primedbe skrajnute, tekst stilski ulepšan

Dokument je usvojen tako što Vlada Srbije javnost o tome nije obavestila, kao ni Ministarstvo pravde, na čijem sajtu i dalje stoji tekst Nacrta strategije i izveštaj o javnoj raspravi. Vlada Srbije u saopštenju od 20. februara navodi da je usvojila nekoliko predloga zakona, ali ne i Strategiju. I ne samo to, dokument je na vladinoj veb stranici postavljen tek u petak, 26. februara.

Naš list je o tome da je Strategija usvojena saznao iz poverljivog izveštaja pravnog zastupnika Vlade Srbije Saše Obradovića, u kojem je naveo šta srpske vlasti čine kako bi uhapsile i izručile radikale – Vjericu Radetu, Jovu Ostojića i Petra Jojića zbog nepoštovanja Haškog tribunala.

Razlike u odnosu na sadržaj Nacrta strategije nakon završene javne rasprave i usvojene Strategije praktično ne postoje. Radna grupa Ministarstva pravde na čijem je čelu bio upravo Obradović, nije prihvatia primedbe – poput one Tužilaštva Haškog tribunala da nije realno da tužilačka strategija bude usvojena u prvom kvartalu ove godine – već je Nacionalna strategija samo stilski ulepšana, tako što su neke reči izbačene, a neke dodate.

Zanimljivo je, o čemu je Danas već pisao, da Ministarstvo pravde u svom izveštaju o javnoj raspravi uopšte nije spomenulo primedbe Tribunala, koji je radnoj grupi ukazao da bi trebalo pažljivo da razmotri komentare na Nacrt strategije, ali i jezik koji koristi, kao i da se generalno slaže sa sugestijama FHP i Misije OEBS. Iako se Hag, na primer, žalio na konstataciju iz Nacrta da „nadležni organi Republike Srbije ostvaruju punu saradnju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju“, odnosno da je „Republika Srbija ispunila sve obaveze u pogledu naloga za hapšenje optuženih za ratne zločine pred Tribunalom“, to se navodi i u usvojenoj Strategiji.

Radna grupa je ipak najviše odbila primedbi FHP. Ton obrazloženja je u najmanju ruku bio prilično neprimeren za bilo koju državnu instituciju, pa tako i za Ministarstvo pravde. Ipak, neke sugestije FHP su prihvaćene ili delimično prihvaćene, kao i drugih organizacija eksperata.

Tek posle sedam dana od usvajanja o Strategiji je u medijima progovorio ministar pravde Nikola Selaković, rekavši da taj dokument predstavlja „jasan i nedvosmislen pokazatelj opredeljenja Republike Srbije da ratni zločini moraju biti efikasno procesuirani, bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost ili rang učinioca i žrtve ratnog zločina“.

Proporcionalnost u kažnjavanju

Cilj Nacionalne strategije, kako piše, jeste stvaranje uslova za značajno unapređenje efikasnosti istrage i procesuiranja ratnih zločina u Republici Srbiji, koje će se ogledati u suzbijanju nekažnjivosti ratnih zločina, bez obzira na svojstva i status učinioca; podršci pravosuđu kroz unapređenje regionalne saradnje i ujednačavanje sudske prakse radi postizanja proporcionalnosti u kažnjavanju; unapređenim mehanizmima zaštite i podrške svedocima i žrtvama; efikasnijoj međusobnoj saradnji državnih organa uključenih u otkrivanje i procesuiranje ratnih zločina; unapređenom odnosu društva prema značaju kažnjavanja ratnih zločina.