Dve nedelje nakon svečanog i neslavnog otkrivanja spomen-obeležja „Žrtvama rata i braniocima otadžbine od 1990 do 1999. godine“, na Savskom trgu u Beogradu, spomenik je izazvao nove kontroverze. Naime, u potpunosti je prekriven rđom.
Zoran Alimpić, zamenik predsednika Skupštine grada, priznaje da je i sam bio iznenađen kada je video „zarđali“ spomenik.
– Nisam stručnjak za materijale, tako da sam pozvao idejne tvorce spomenika sa Arhitektonskog fakulteta, koji su mi objasnili da je reč o namerno izazvanoj rđi. Naime, spomenik treba da simbolizuje sve ono što ostaje nakon rata, a to su zarđali tenkovi, oružje i pustoš – objašnjava Alimpić, dodajući da ovakav spomenik nije prvi te vrste u svetu.
Idejni tvorci projekta, pobednici konkursa raspisanog 2005. godine su Jelena Pančevac i Žarko Uzelac, dok je odgovorni projektant profesor na Arhitektonskom fakultetu – Mihailo Timotijević. On objašnjava za Danas da je spomenik sagrađen od korten čelika, koji ubrzano korodira „što je i bila namera autora“.
– Čelik i sama rđa imaju određenu simboliku: rata, bombi, oružja i tragedije ovog vremena. Spomenik nosi poetiku i takvih je puno širom Evrope. Molim porodice žrtava za malo strpljenja, jer će spomenik potpuni, planirani izgled, dostići tek za dvadesetak dana – objašnjava Timotijević.
Naime, korten čeliku je potrebno 35 dana da u potpunosti korodira. Rđa će prekriti čitav spomenik, koji će, prema rečima našeg sagovornika, dobiti novi, monumentalni izgled.
Gordan Radenković, direktor livnice „Jeremić“, kaže za Danas da se na spomenicima ponekad izaziva proces veštačkog starenja, ali da prvi put čuje da neko izaziva ubrzano rđanje na spomen-obeležjima.
– Veštačko starenje može da se izazove na spomenicima koji su sagrađeni od legura bakra – bronze ili mesinga, tako što se naizmenično premazuju kiselinama i bazom. Spomenik ubrzo dobija tamno braon ili crnu boju, iz koje isijavaju nijanse zelene, sive ili crvene, tako da on izgleda kao da je star više desetina godina, što je i cilj ovakvog procesa – objašnjava Radenković.
On pretpostavlja da je moguće izazvati ubrzano rđanje, odnosno oksidaciju ukoliko se gvožđe premaže nekom kiselinom, ali ne zna koja bi to kiselina bila.
Podsetimo, pojedini članovi porodica, koji su izgubili najbliže u ratovima devedesetih, nisu bile zadovoljne izgledom spomenika, navodeći da na njemu nema ni imena žrtava, a ni krsta. Smatrajući izgled spomenika „ponižavajućim“, sprečili su gradonačelnika Dragana Đilasa da položi venac prilikom njegovog otkrivanja, 24. marta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
