Predlog zakona o ravnopravnosti žena i muškaraca biće povučen iz skupštinske procedure zbog dodatnih konsultacija sa civilnim sektorom, ali i nakon dogovora sa premijerom Aleksandrom Vučićem. To je juče najavljeno iz kabineta Zorane Mihajlović, potpredsednice Vlade Srbije, koja je na čelu vladinog Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.
Mihajlovićeva je izjavila da je sporan naziv Predloga zakona, ali i njegovi pojedini delovi. Odgovarajući na pitanja novinara, ona je istakla da je prvobitan naziv bio zakon o rodnoj ravnopravnosti, za šta su se zalagali i ona i radna grupa. Međutim, objasnila je da je vlada promenila naziv zato što u Ustavu Srbije piše da žene i muškarci treba da budu ravnopravni.
Mihajlovićeva je podsetila da se na tom zakonu radilo više od godinu dana, da je veoma značajan i da je upravo to razlog zbog koga se želi postizanje opšteg konsenzusa u društvu. Ova najava povlačenja Predloga zakona dogodila se dan nakon što je u Skupštini Srbije održan sastanak povodom izmena i dopuna ovog dokumenta.
U parlamentu su u četvrtak bile gotovo sve organizacije i institucije kojima je ova tema veoma značajna – članice Ženske parlamentarne mreže, Ženske platforme, predstavnici Vlade Srbije, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, predstavnice pokrajinskog ombudsmana i republičkog zaštitnika građana, ambasade SAD u Beogradu, Misije OEBS u Srbiji, kao i brojni predstavnici stručne javnosti i civilnog sektora.
Jovanka Todorović iz organizacije Gayten-LGBT kaže za Danas da je povlačenje Predloga zakona odlična vest, „jer je sada otvoren prostor za kvalitetnije i naprednije pravno rešenje“. „Postojeći Predlog zakona ima brojne nedostatke, a većina kritika se odnosi na naziv, rad institucija, kvote i transparentnost čitavog procesa“, objašnjava naša sagovornica.
Prema njenim rečima, jedna od osnovnih manjkavosti je činjenica da se postojeći društveni odnosi ne menjaju u dovoljnoj meri, „a suština je upravo da se stvore jednake šanse za žene i muškarce“. „Dalje, Predlog zakona je konzervativan, počevši od samog naziva, jer se svodi na pol, a činjenica je da su žene rodno diskriminisane. Ignoriše se rodni identitet kao lično svojstvo, i kao takvo vrlo česta osnova za diskriminaciju. Uvođenjem kategorije roda i rodnog identiteta otvoriće se prostor za druge zakone i podzakonske akte. A tim činom svi dobijamo – i država i društvo“, navodi Todorovićeva.
Očekujemo, dodaje, da će se novim zakonom predvideti telo za rodnu ravnopravnost, „jer nacrt koji je povučen ne definiše jasno ni odgovornost ni obaveze države, nisu bile ni jasne nadležnosti institucija koje bi se ovim pitanjem“.
Povlačenje tražila i poverenica
Povlačenje Predloga zakona zatražila je i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković nakon zamerki u vezi sa definisanjem diskriminacije. „Iako nacrt može biti kvalitetniji, ipak nije u svemu mnogo lošiji od prethodnog“, rekla je Jankovićeva u parlamentu. Profesorka Marijana Pajvančić je izrazila zabrinutost zbog nedostatka identiteta Predloga zakona i nepotpunih odredbi, dok je Zorica Mršević, profesorka i aktivistkinja za ljudska prava, podvukla da je Srbiji potreban zakon koji reguliše društvene kategorije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
