Srpski đaci kaskaju za svetom

Analiza pokazuje da bi našim đacima trebalo obezbediti jednu godinu dodatnog školovanja i to u zemljama OECD-a kako bi dostigli vršnjake u tim državama u stepenu razvijenosti matematičke i čitalačke pismenosti, a čak godinu i po dana da bi ih stigli u oblasti nauke. Međutim, čak i u tim okolnostima ne bi uspeli da se izjednače, jer bi njihovi vršnjaci u međuvremenu napredovali, objašnjava za Danas Dragica Pavlović Babić, nacionalna koordinatorka PISA istraživanja u Srbiji.

U matematici, pored Šangaja na poslednjem PISA testiranju po prosečnim postignućima visoko su plasirani učenici iz Singapura, Hong Konga, kineskog Tajpeja i Koreje. Slede Makao (Kina), Japan, Lihtenštajn, Švajcarska, Holandija, Finska, Kanada i Poljska. Na začelju tabele su Peru, Indonezija i Katar.

Šangajski učenici su najbolje plasirani i u čitalačkoj pismenosti, a slede ih Hong Kong, Singapur, Japan i Koreja. U grupi uspešnih su i mladi iz Finske, Irske, Tajpeja, Kanade, Poljske, Estonije i Lihtenštajna, a najlošije prosečne rezultate postigli su đaci iz Perua, Katara i Kazahstana. Gotovo identične pozicije ove zemlje zauzimaju i u naučnoj pismenosti.

Statistika pokazuje da je 39 odsto učenika iz Srbije funkcionalno nepismeno u matematici, dok je u zemljama čiji su đaci imali najviša prosečna postignuća manje od 10 odsto u ovoj kategoriji. S druge strane, u Indoneziji, Peruu i Kolumbiji takvih je preko 70 odsto učenika. Situacije je nešto bolja u druge dve oblasti, pa tako u Šangaju manje od tri odsto đaka nije dostiglo minimalni nivo funkcionalne pismenosti u čitanju, 33 odsto u Srbiji, a skoro 60 odsto u Peruu, Kataru i Kazahstanu.

Razlika ima i u broju đaka sa visokim akademskim potencijalima, odnosno najvišim postignućima. U Srbiji je te rezultate iz matematike pokazalo 4,6 odsto učenika, što je dva i po puta manje od evropskog proseka, a u Šangaju više od polovine đaka. U oblasti čitalačke i naučne pismenosti, u Srbiji oko dva odsto učenika dostiže najviše nivoe, u većini evropskih zemalja između pet i 10 odsto učenika, a svaki peti u Šangaju i Singapuru.

Daleko od EU cilja

U kakvom zaostatku je Srbija, najbolje se vidi kada se uporede podaci o broju funkcionalno nepismenih đaka u poslednja dva ciklusa istraživanja. Kada je reč o matematičkoj pismenosti, u ovoj kategoriji se nalazi 38,9 odsto naših đaka, dok ih je u prethodnom ciklusu bilo 40,6. Zemlje Evropske unije su zacrtale da do 2020. godine broj funkcionalno nepismenih učenika ne pređe 15 odsto, a ako bi Srbija napredovala tempom kao između dva poslednja ciklusa PISA, jasno je da u narednih sedam godina ne bi bila ni blizu pomenutog cilja.