Strahujem da će klupe ostati prazne

Vigor Majić, direktor Petnice, kaže za Danas da će sa novim kapacitetima Istraživačka stanica postati najmodernija naučnoobrazovna ustanova tog tipa u Evropi, ali i da za aktivnosti nema neophodnu finansijsku pomoć države.

– Radovi koji su počeli u avgustu prošle godine trebalo bi da budu završeni do kraja leta. Izgrađena su tri nova objekta i rekonstruisani postojeći. Jubilej proslavljamo useljenjem u nove zgrade i nastojanjem da koliko-toliko normalno radimo – kaže Majić. Jednu od najvećih investicija u Srbiji finansirala je Evropska investiciona banka na osnovu ugovora sa Vladom Srbije.

– Ipak, ta ista vlada nam iz godine u godinu smanjuje sredstva za rad, a ove godine još nismo dobili nijedan dinar. Za 30 godina postojanja Petnice prvi put se desilo da za naše aktivnosti rada sa mladima iz budžeta nismo dobili nikakva sredstva. Bojim se da nove zgrade ne ostanu prazne, jer je pitanje da li ćemo imati novca za projekte koji u njima treba da se organizuju, a o održavanju novog prostora i opreme da i ne govorim – naglašava Majić.

U Petnici se, inače, godišnje organizuje oko 140 različitih programa za srednjoškolce, studente i nastavnike. Škole početkom jeseni dobijaju spisak aktivnosti planiranih za narednu godinu, a potom sledi prijavljivanje učenika.

– Procedura izbora je složena. Bitno nam je da dođu deca koja su zaista motivisana da rade, jer su programi dosta intenzivni. Aktivnosti su celodnevne, tako da bi za nekog ko istinski ne voli takav rad to bilo mučenje. Programi Petnice obuhvataju prirodne, društvene i tehničke nauke. Trudimo se da deci proširimo znanja iz onih oblasti za koje su zainteresovana i gde to nije dovoljno dobro pokriveno školskim programima ili samom tehnologijom nastave u našim školama – kaže Majić.

Za razliku od državnog obrazovnog sistema, u Petnici se učenici ne propituju, ne ocenjuju, ne postoji klasično odeljenje niti školski čas, ne dobijaju sertifikate niti diplome.

– Prosvetni sistem u Srbiji zasnovan je na kombinaciji austrougarskog modela pre Prvog svetskog rata i sovjetskog modela. Decenijama nije menjan, đaci su i dalje preopterećeni nepotrebnim gradivom, koje ne razdvaja važnije od manje važnih stvari, a nastavnicima su za to prilično vezane ruke. Godinama se vapi da nastava bude fleksibilnija. Cilj bi moralo da bude znanje, a ne prolazna ocena na kraju školske godine – smatra naš sagovornik.

Predavači u Petnici su naučni radnici i istraživači iz velikog broja naučnih instituta i fakulteta sa kojima ISP sarađuje. Osim programa namenjenih deci, organizuju se i posebni kursevi za nastavnike osnovnih i srednjih škola, kao i niz međunarodnih aktivnosti.

– Predstavnici CERN-a izrazili su želju da organizuju skup upravo u Petnici, tako da ćemo tokom jula ugostiti oko 60 ljudi iz ove organizacije. U avgustu smo domaćini međunarodnog naučnog kampa za mlade, u septembru ćemo imati međunarodnu konferenciju arheologa, a u oktobru nam dolaze studenti iz Pariza da ih mi učimo kako se organizuje naučna nastava – ističe Majić, dodajući da će Petnica biti u prilici da značajno poveća međunarodne programe za mlade kada se još malo približimo EU.

Organizacija Ujedinjenih nacija za nauku, kulturu i obrazovanje UNESKO donela je odluku o pokroviteljstvu obeležavanja jubileja 30 godina postojanja i rada Istraživačke stanice, tokom čitave 2012.

– Zaista to nismo očekivali i ponosni smo što je UNESKO prepoznao naš rad i značaj. Zato bi bilo apsurdno da država prekine finansiranje Petnice nakon 30 godina – zaključuje Vigor Majić.

Akademik Pavle Savić „otkrio“ Petnicu

Krajem sedamdesetih godina, organizacija Mladi istraživači Srbije pokrenula je ideju da se u Beogradu izgradi nekakav manji objekat gde bi se okupljali mladi koje interesuje nauka – nešto što je tih godina ličilo na umanjen model naselja omladinskih radnih akcija za koje su trošene velike pare. Tako se u to vreme počela tražiti podrška važnih institucija kako bi ovakva inicijativa mogla da se ostvari, a jedna od prvih adresa bila je i SANU. Tadašnji predsednik Akademije, profesor Pavle Savić, primio je Mlade istraživače i još jedan broj ljudi uključenih u ovu akciju i bezrezervno podržao takvu ideju, ali je upozorio da nije naročito pametno smestiti tako nešto u Beograd. „Beograd je suviše veliki, sve važne ustanove su tu i svako će da vam se meša u posao i nameće svoje ideje i viđenje. Vidite kako su najuspešniji svetski univerziteti često izgrađeni u malim mestima. Potražite kakvo drugo mesto, ali ne previše daleko od Beograda“, mudro je posavetovao prisutne Pavle Savić i time uticao da se ubrzo „otkrije“ Petnica kao idealno mesto gde su studenti mnogih fakulteta već imali običaj da dolaze na letnje terenske prakse i naučne izlete.