Štrajkovi, sukobi, presude i nova imena

*Advokati – Okončanje četvoromesečnog protesta, koji je paralisao pravosuđe, najvažniji je događaj u advokaturi ove godine. Posle mučnih pregovora i medijskih prepucavanja, izmenjen je Zakon o javnim beležnicima i 21. januara advokati su se vratili u sudnice. Utisak većine njih je da su pobedili, ali je postojala „tvrda struja“ koja je smatrala da štrajk nije smeo da bude okončan pre nego što svi zahtevi budu ispunjeni i ministar pravde Nikola Selaković podnese ostavku. Jedinstvo koje su advokati pokazali tokom protesta je bio impresivno, ali i kratkog daha. Povratak u sudnice označio je i povratak starih sukoba na liniji Advokatska komora Srbije – Advokatska komora Beograda. Dok se predsednici komora međusobno optužuju za nelegalno uzurpiranje fotelja, najavljeni izbori u komorama su suspendovani na neodređeno.

*Tužilaštvo – Prvostepena presuda Darku Šariću i početak suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije privukli su najviše pažnje javnosti u godini iza nas. Najveći uspeh odlazećeg tužioca za organizovani kriminal Miljka Radosavljevića je svakako presuda Darku Šariću. On je zbog šverca 5,7 tona kokaina osuđen na dvadeset godina zatvora, a trenutno čeka presudu u postupku koji se protiv njega vodi zbog pranja novca. Šesnaest godina nakon zločina pred Specijalnim sudom je počelo suđenje za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije koje će ubuduće nadgledati novoizabrani tužilac za organizovani kriminal Mladen Nenadić. Za razliku od ove pozicije, na čelu tužilaštva nije bilo promena. Zagorka Dolovac je ostala republička javna tužiteljka. Najveća očekivanja tužioci će imati od novoizabranog Državnog veća tužioca u kojem će sedeti ljudi koji uživaju veliko poverenje kolega.

*Sudovi – Nezavisnost sudstva najbolje se ove godine videla na primeru sudije Višeg suda u Beogradu Vladimira Vučinića. On je sa mesta sudije u postupku protiv Miroslava Miškovića, postupajući u skladu sa zakonom, doneo odluku da mu privremeno vrati pasoš. I iako se Mišković vratio, šteta po karijeru sudije Vučinića je bila napravljena. Najpre je pritiskan od strane predsednika svog suda da preinači odluku, a kada je to odbio, u ofanzivu su krenuli tabloidi. Izjavom medijima da nije primio novac od Miškovića, zaradio je disciplinsku prijavu. Visoki savet sudstva ga je u prvoj instanci oslobodio krivice, ali je u višoj označen krivim za povredu discipline. Za kraj godine Vučinić je saznao da je sklonjen iz Specijalnog suda i vraćen u Palatu pravde, zbog čega će veliki broj postupaka morati da krene ispočetka.

Ako je verovati najavama, u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom je za nekoliko meseci planirano otvaranje poglavlja 23 – pravosuđe i bezbednost, tako da možemo da očekujemo velike promene u pravosuđu u 2016. godini.

Srbija iz ugla ratnih zločina

Kako je Danas već pisao, presuda haškom optuženiku Radovanu Karadžiću, bivšem predsedniku Republike Srpske, biće izrečena u martu, dok će prvostepena presuda Ratku Mladiću, ratnom komandantu Vojske bosanskih Srba, biti u novembru 2017. godine. Iako je lider SRS Vojislav Šešelj ostao u Beogradu, nakon što ga je iz pritvora Tribunal pustio na privremenu slobodu pustio zbog bolesti, očekuje se da će presuda protiv njega biti izrečena na proleće. Zbog toga što su „pretili, zastrašivali, nudili mito i na druge načine uticali na dvojicu svedoka tokom suđenja Šešelju“, Tribunal je od srpskih vlasti zatražio hapšenje predstavnika radikala – Vjerice Radete, Petra Jojića i Jove Ostojića. Prema našim saznanjima, njih troje bi mogli zajedno da se nađu u Tribunalu sa Šešeljem kada njemu bude izricana presuda. Haški tribunal je poništio presudu bivšim rukovodiocima Državne službe bezbednosti Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću i naložio novo suđenje. Oni se terete za progon na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila u Hrvatskoj i BiH u periodu od 1991. do 1995. godine. Suđenje po komandnoj odgovornosti za zločine nad nesrpskim stanovništvom bivšem premijeru tzv. SAO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem, Goranu Hadžiću, prekinuto je zbog njegove bolesti. On je pušten na privremenu slobodu, i nalazi se u Srbiji. Na slobodu je pušten i haški osuđenik, general Vladimir Lazarević, nakon odslužene dve trećine kazne. Njemu je državni vrh, zajedno sa predstavnicima VS i SPC, organizovao nezapamćen doček, zbog čega je glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc kritikovao Srbiju u Savetu bezbednosti UN. J. D.