Sudije u Srbiji mogle bi da se nađu u situaciji da moraju da izriču isključivo osuđujuće presude, jer postoji mogućnost da bi zbog brojnih suđenja i isplate sudskih troškova sa računa suda isti mogao da se nađe u blokadi, čime bi bila stopirana isplata plata sudijama. Donedavno su se sudski troškovi namirivali iz republičkog budžeta, a to je promenjeno krajem prošle godine izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Svako ko prati dešavanja u srpskom pravosuđu nije mogao da izbegne vest da je račun Višeg suda u Beogradu nakratko bio u blokadi. Iako je problem brzo rešen, tako što je Visoki savet sudstva Višem sudu prosledio neophodan novac, sudije koje odlučuju o sudbinama Šarića, Miškovića, Radonjića su se našle u poziciji da razmišljaju da li će dobiti narednu platu. A razlog za blokadu računa bilo je nekoliko oslobađajućih presuda u slučaju „stečajna mafija“ i zahteva za naknadu sudskih troškova koji su neminovno usledili. Stoga je nakon ove vesti ostalo pitanje – da li će u budućnosti prilikom donošenja odluka sudije razmišljati o nečemu osim o pravnim argumentima? Da li nas čeka inflacija osuđujućih presuda, jer sudije neće moći sebi da priušte da nekoga oslobode krivice?
Ako pitate beogradskog advokata Vladimira Gajića, odgovor na ova pitanja je nedvosmisleno potvrdan.
– Time što se sa računa sudova plaćaju sudski troškovi predstavlja direktan pritisak na nezavisnost suda. Sudije su sada u situaciji da ne oslobađaju nikoga, jer će u suprotnom biti blokiran račun sa kojeg se isplaćuju njihove plate, kaže Gajić. Prema njegovim rečima, posledice vesti o blokadi Višeg suda su se jako dobro videle samo nekoliko dana kasnije.
– Male uslovne kazne koje su dobili ljudi za paljenje ambasada je odličan primer. Nije tu došlo do te blage presude zato što je sud njima hteo da pomogne, već zato što je naša država uhvatila nekih deset klinaca koji su u suštini nebitni i za koje tužilaštvo nije imalo jake dokaze. NJima je suđeno isključivo da bi zamazali oči Amerikancima i Nemcima koji na tome insistiraju. Pošto je tužilaštvo imalo slab slučaj, sud ih je osudio na malu kaznu. Jer, da ih je sud oslobodio, onda bi morali da im plate troškove. Sada je svaki sudija zainteresovan da nekoga koga je trebao da oslobodi, ne oslobodi, samo da bi sprečio da mu taj naplati dugove. Jer će taj koga je oslobodio sutra da ga onemogući da dobije platu, navodi Gajić.
A razlog zbog kojeg ranije nismo imali vesti o blokadama računa sudova je taj što su se donedavno sudski troškovi namirivali iz republičkog budžeta. To je promenjeno krajem 2014. godine kada je u skupštini izmenjen Zakon o izvršenju i obezbeđenju. Prema Vladimiru Gajiću ta izmena predstavlja pravnu besmislicu.
– To je kao da ste vi meni dužni, pošto sam vas dobio na sudu, a u izvršnom postupku naplaćujem dug od vaše tetke koju u životu nisam video, a koja je pritom u bankrotu, navodi Gajić i napominje da je ukidanje ovih izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju bio jedan od zahteva advokata tokom štrajka. Ipak, dodaje on, od tog zahteva se, iz njemu nepoznatih razloga, odustalo.
Da ovakvo zakonsko rešenje u teoriji može da dovede do toga da se u glavama sudija uspostavi veza između presuda i njihovog materijalnog stanja smatra i Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije.
– Sudijama je i bez toga dovoljno teško da donesu oslobađajuću presudu, pošto se svaki put kada to učine nađu na meti javnosti, kaže Boljevićeva i napominje da svaki pravni sistem predviđa mogućnost oslobađajućih presuda.
Prema njenim rečima, ovakvo zakonsko rešenje bi trebalo promeniti i vratiti stari sistem naplate sudskih troškova.
– Veoma je komplikovana situacija kada treba ustanoviti krivicu državnog organa. Nikada nije samo jedan državni organ kriv. Ovim sistemom se krivica svaljuje na sud, ali šta ćemo sa drugim organima? Ne razmišlja se o uslovima u kojima sudije rade i odgovornosti organa koji te uslove treba da im obezbede, pre svih Ministarstva finansija i Ministarstva pravde. I ko bi tu sada trebalo da bude odgovoran, kaže Boljevićeva.
Jelisaveta Vasilić iz Saveta za borbu protiv korupcije smatra da navedeno zakonsko rešenje ne bi predstavljalo pritisak na nezavisnost sudstva da je nakon njegovog usvajanja uspostavljen budžet za pravosuđe.
– Nema nezavisnosti bez samostalnog pravosudnog budžeta, kojim bi sudovi sami raspolagali. U taj budžet bi mogle da uđu i isplate advokatima i veštacima koji rade po službenoj dužnosti, ali i ne bi moralo, kaže Vasilićeva i dodaje da, iako se radi na tome, takav budžet još uvek nije formiran.
* Šta su sudski troškovi?
Pod sudskim troškovima se podrazumevaju troškovi koji su učinjeni tokom sudskog postupka. Dok traje postupak, svaka strana sama snosi troškove. Pravilo je da strana koja izgubi u sporu nadoknadi sve troškove suprotnoj strani u koje, između ostalog, spadaju i troškovi veštačenja i angažovanja advokata.
Komentar Ministarstva pravde
„Izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju urađene su prošle godine i u postojećem zakonu važe već godinu i po dana, a odnose se na to da ukoliko su troškovi proistekli radom indirektnih korisnika, bilo da su u pitanju sudovi, bolnice, škole i sl., ti troškovi biće isplaćeni sa računa tog korisnika (suda, bolnice, skole is l.)“, komentar je Ministarstva pravde na tvrdnje naših sagovornika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
