„Danas“ treba da plati Franku Simatoviću 200 hiljada dinara

P.br.1276/05
TREĆI OPŠTINSKI SUD U BEOGRADU, sudija Ivan Ilić, kao sudija pojedinac, u parnici tužioca Franka Simatovića iz Beograda, ul. Bulevar Kralja Aleksandra br. 177, čiji je punomoćnik Zoran Jovanović, advokat iz Beograda, ul. Nušićeva br. 7a, protiv tuženog Preduzeća za novinsko-izdavačku delatnost „DAN GRAF“ d.o.o, čije sedište se nalazi u Beogradu, ul. Alekse Nenadovića br. 19-23, radi naknade nematerijalne štete, vrednost spora 500.000,00 dinara, po zaključenoj usmenoj, glavnoj i javnoj raspravi dana 18. maja 2006. godine, doneo je sledeću
DELIMIČNO SE USVAJA tužbeni zahtev tužioca Franka Simatovića iz Beograda, PA SE OBAVEZUJE tuženo Preduzeće za novinsko-izdavačku delatnost „DAN GRAF“ d.o.o. Beograd, da tužiocu Franku Simatoviću iz Beograda, na ime naknade nematerijalne štete nastale povredom časti, ugleda i ljudskog dostojanstva zbog objavljivanja netačnih informacija: u tekstu „Frenki Simatović rukovodi operacijom dobrovoljnog predavanja“ u listu „Danas“ od 6. aprila 2005. godine i u tekstu „Pretnje Bojanu Tončiću“ u listu „Danas“ od 13. aprila 2005. godine isplati iznos od 200.000,00 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema prepisa presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
DELIMIČNO SE ODBIJA tužbeni zahtev tužioca Franka Simatovića iz Beograda, za deo preko dosuđenih 200.000,00 dinara iz stava I izreke ove presude, a do traženih 500.000,00 dinara, što iznosi 300.000,00 dinara, KAO NEOSNOVAN.
OBAVEZUJE SE tuženo Preduzeće za novinsko-izdavačku delatnost „DAN GRAF“ d.o.o. iz Beograda da preko odgovornog urednika redakcije lista „Danas“ objavi bez ikakvog komentara i bez odlaganja presudu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. br. 1276/05 od 18. maja 2006. godine, a najkasnije u drugom narednom broju dnevnog lista „Danas“ od dana pravosnažnosti presude.
OBAVEZUJE SE tuženo Preduzeće za novinsko-izdavačku delatnost „DAN GRAF“ d.o.o iz Beograda da tužiocu Franku Simatoviću iz Beograda naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 77.775,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Tužilac je u tužbi, podnescima i rečju na raspravi, preko svog punomoćnika, naveo da je tuženi izdavač dnevnog lista „Danas“, da je u dnevnom listu „Danas“ od 6. aprila 2005. godine, kao i na Internet prezentaciji istog lista objavljen tekst „Frenki Simatović rukovodi operacijom dobrovoljnog predavanja“, autora Bojana Tončića, da je u navedenom tekstu izneto više netačnih informacija na račun tužioca i to da je Franko Simatović Frenki, kao bivši komandant Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije, ključni čovek u državnom poslu „dobrovoljnog predavanja“ optuženih za ratne zločine u Tribunalu, da Franko Simatović rukovodi operacijom „dobrovoljnog predavanja“, odnosno hapšenjem bivših saboraca o kojima ima najviše informacija, da „jedino Frenki može sve da ih ubedi da je predaja jedino rešenje, odnosno da ih sa ljudima kojima raspolaže pohapsi“, da je „Frenkijev metod kesa na glavu mnogo efikasniji“. Dalje je naveo da su u podnaslovu teksta „Dvanaest dobrovoljaca“ navedena imena optuženih pred Međunarodnim krivičnim tribunalom koji su se dobrovoljno predali, te da je reč „dobrovoljaca“ napisana pod znacima navoda čime tekst sugeriše da se te osobe nisu dobrovoljno predale Međunarodnom krivičnom tribunalu i da su u tekstu, u delu nakon podnaslova „Dvanaest dobrovoljaca“, navedeni pogrešni lični podaci tužioca, između ostalog da je Franko Simatović poreklom Hrvat. Dalje je naveo da je u drugom tekstu „Pretnje Bojanu Tončiću“ objavljenom u listu „Danas“ dana 13. aprila 2005. godine navedeno da okruženje Franka Simatovića Frenkija preti novinaru Bojanu Tončiću zbog teksta objavljenog 6. aprila 2005. godine, a koja informacija takođe nije tačna, i u istom tekstu je navedeno da Vlada Srbije demantuje navode lista „Danas“ objavljene u članku „Frenki Simatović rukovodi operacijom dobrovoljnog predavanja“, autora Bojana Tončića. Dalje je naveo da postupanje tuženog prilikom iznošenja netačnih informacija kod tužioca izaziva duševne bolove usled povrede časti i ugleda, kao i osećaj ugrožene bezbednosti i otežanih uslova za pripremu odbrane pred Međunarodnim krivičnim tribunalom, te je na taj način tužiocu pričinjena nematerijalna šteta. Tužilac je predložio da sud usvoji postavljeni tužbeni zahtev. Troškove je tražio i opredelio.
Tuženi je u odgovoru na tužbu, podnescima i rečju na raspravi osporio u celosti kako osnov, tako i visinu postavljenog tužbenog zahteva i naveo da je u dnevnom listu „Danas“, čiji je izdavač tuženi, objavljen članak 6. aprila 2005. godine kojim se analizira postupak i način dobrovoljnog predavanja optuženih za ratne zločine i da je tuženi primenom odredaba člana 3 stav 1 i odredaba člana 4 Zakona o javnom informisanju, zajedno sa autorom teksta i urednicima u redakciji lista „Danas“, pre objavljivanja informacije sa primerenom pažnjom cenio njenu istinitost i potpunost i uz konstataciju da je izvor koji je informaciju pružio vrlo respektibilan i nije u konfliktu sa Vladom, doneo odluku da se dostavljene informacije objave. Dalje je naveo da je osnovni cilj autora i uredništva lista bio informisanje čitalaca o stvarima od interesa za javnost, te da je tuženi odmah 7. aprila 2005. godine u rubrici „Reagovanja“ objavio demanti iz Kancelarije za saradnju sa medijima Vlade Srbije u celosti onako kako je dostavljen redakciji, da je 13. aprila 2005. godine objavljena vest da se povodom objavljenog teksta preti autoru Bojanu Tončiću, da je tuženi odmah po prijemu objavio i reagovanje advokata tužioca, da tuženi ne vodi senzacionalističku uređivačku politiku, već da se, između ostalog, ozbiljno bavi istraživačkim novinarstvom, pa u skladu sa tim, a u cilju objektivnog izveštavanja javnosti, informacije koje dobije, posle neophodne provere i procene redakcijskog kolegijuma, objavljuje. Dalje je naveo da tuženi nije imao nameru da vređa čast i ugled tužioca, niti da se na bilo koji način ometa priprema njegove odbrane, te da je pravo čitalaca na objektivno i pravovremeno informisanje jedina vodilja kojom se rukovodio autor i redakcija lista prilikom objavljivanja svakog pa i predmetnog teksta. Tuženi je predložio da sud odbije postavljeni tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan. Troškove je tražio na ime takse na odgovor na tužbu.
Na ročištu održanom dana 15. jula 2005. godine punomoćnik tužioca i zastupnik tuženog saglasno su izjavili da među parničnim strankama nije sporno sledeće činjenično stanje:
1. da je tuženo preduzeće za novinsko izdavačku delatnost „DAN GRAF“ d.o.o. sa sedištem u Beogradu, ul. Alekse Nenadovića br. 19-23 osnivač, izdavač i vlasnik dnevnog lista „Danas“.
2. da je tuženo preduzeće za novinsko izdavačku delatnost „DAN GRAF“ d.o.o. sa sedištem u Beogradu, ul. Alekse Nenadovića br. 19-23 osnivač i vlasnik Internet prezentacije (sajta) www.danas.co.yu.
3. da je tuženi u dnevnom listu „Danas“ i na Internet prezentaciji lista „Danas“, čiji je vlasnik i osnivač, dana 6. aprila 2005. godine objavio tekst pod nazivom „Frenki Simatović rukovodi operacijom dobrovoljnog predavanja“ autora Bojana Tončića.
4. da je tuženi u dnevnom listu „Danas“ i na Internet prezentaciji lista „Danas“, čiji je vlasnik i osnivač, dana 13. aprila 2005. godine objavio tekst pod nazivom „Pretnje Bojanu Tončiću“
5. da je tuženi u dnevnom listu „Danas“ i na Internet prezentaciji lista „Danas“, čiji je vlasnik i osnivač, dana 20. aprila 2005. godine objavio tekst pod nazivom „Franko Simatović tuži Danas“ autora A. Roknića.
6. da je tužilac rođen u Beogradu, da je tužilac Srbin i da je autor u delu spornog teksta, kada je naveo da je tužilac po poreklu Dubrovčanin, odnosno Hrvat, želeo samo da ukaže na opis ličnosti samog tužioca.
Među parničnim strankama je sporno sledeće činjenično stanje:
1. da li su istinite informacije date u tekstu objavljenom 6. aprila 2005. godine pod nazivom „Frenki Simatović rukovodi operacijom dobrovoljnog predavanja“ autora Bojana Tončića, i to:
a) da li je Franko Simatović ključni čovek u državnom poslu dobrovoljnog predavanja optuženih za ratne zločine Tribunalu?
b) da li Franko Simatović rukovodi operacijom dobrovoljnog predavanja, odnosno hapšenja bivših saboraca o kojima ima najviše informacija?
v) da li jedino Franko Simatović može da ubedi svoje saborce da je predaja jedino rešenje, odnosno da ih sa ljudima kojima raspolaže pohapsi?
g) da li je Frankov metod „kesa na glavu“ mnogo efikasniji?
2. da li su istinite informacije date u tekstu objavljenom 13. aprila 2005. godine pod nazivom „Pretnje Bojanu Tončiću“?
Rešavajući sporna činjenična i pravna pitanja, sud je u dokaznom postupku izveo dokaze: čitanjem teksta „Frenki Simatović rukovodi operacijom dobrovoljnog predavanja“ objavljenog u dnevnom listu „Danas“ dana 6. aprila 2005. godine, čitanjem otprintanog teksta „Frenki Simatović rukovodi operacijom dobrovoljnog predavanja“ objavljenog i preuzetog sa Internet prezentacije www.danas.co.yu/20050406/terazije1.html dana 6. aprila 2005. godine, čitanjem teksta „Sve je izmišljeno“ objavljenog u dnevnom listu „Danas“ dana 7. aprila 1005. godine, čitanjem otprintanog teksta „Pregovori sa EU uslovljeni izručenjem Karadžića i Mladića“ i teksta „Pretnje Bojanu Tončiću“ objavljenih i preuzetih sa Internet prezentacije www.danas.co.yu/20050413/dogadjajdana1.html dana 13. aprila 2005. godine, čitanjem teksta „Franko Simatović tuži Danas“ objavljenog u dnevnom listu „Danas“ dana 20. aprila 2005. godine, čitanjem teksta „Frenki od kada se vratio iz Haga nikoga od optuženih nije video, a kamoli ubeđivao ili hapsio“ objavljenog u listu „Svedok“ br. 457-458 dana 26. aprila 2005. godine, te saslušanjem svedoka Bojana Tončića u svojstvu svedoka i tužioca Franka Simatovića u svojstvu parnične stranke.
Ocenom svih izvedenih dokaza, u smislu odredbe čl. 8 ZPP, i to kako svakog dokaza pojedinačno, tako i svih dokaza zajedno u njihovoj međusobnoj sveobuhvatnosti sud je utvrdio sledeće činjenično stanje:
Čitanjem strane 18 dnevnog lista „Danas“ od 6. aprila 2005. godine i čitanjem Internet prezentacije www.danas.co.yu/20050406/terazije1.html od 6. aprila 2005. godine, sud je utvrdio da je objavljen tekst „Frenki Simatović rukovodi operacijom dobrovoljnog predavanja“ autora Bojana Tončića. Franko Simatović – Frenki, bivši komandant Jedinice za specijalne operacije MUP Srbije, haški optuženik koji se nedavno, uz dozvolu Tribunala vratio u Beograd da se brani sa slobode, ključni je čovek u državnom poslu „dobrovoljnog predavanja“ optuženih za ratne zločine Tribunalu saznaje Danas. Kako je novinaru Danasa rekao dobro informisani izvor blizak policijskim strukturama, u redovima bivših učesnika ratnih operacija ove jedinice u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu zavladala je panika, jer se u Žandarmeriji i MUP-u govori da Franko Simatović rukovodi operacijom „dobrovoljnog predavanja“, odnosno hapšenjem bivših saboraca o kojima ima najviše informacija. Izvor Danasa koji insistira na anonimnosti kaže da „jedino Frenki može sve da ih ubedi da je predaja jedino rešenje“, odnosno da ih, sa ljudima kojima raspolaže pohapsi. Sagovornik lista Danas ne isključuje da su neki od optuženih, kako se spekulisalo u ovdašnjim medijima, za predaju dobili po više stotina hiljada evra, ali smatra da je „Frenkijev metod ‘kesa na glavu’ mnogo efikasniji“. U podnaslovu teksta „Dvanaest dobrovoljaca“, navedena su imena optuženih pred Međunarodnim krivičnim tribunalom, kao i činjenica da je Franko Simatović po poreklu Dubrovčanin, Hrvat.
Čitanjem dnevnog lista „Danas“ od 7. aprila 2005. godine, sud je utvrdio da je na strani 20 objavljen tekst „Sve je izmišljeno“ Kancelarije za saradnju sa medijima Vlade Srbije, autora Srđana Đurića. „List Danas je 6. aprila objavio tekst: „Franko Simatović – Frenki rukovodi operacijom dobrovoljne predaje Haškom tribunalu“. U navedenom tekstu ne postoji nijedan trun istine. Drugim rečima, list Danas je u potpunosti obmanuo javnost. Besmisleno je nabrajati šta je sve tačno u tekstu, iz jednostavnog razloga jer se radi o izmišljotini od prvog do zadnjeg slova“, te je autor demantija zamolio da se isti objavi u celosti i na način kako je objavljen tekst koji demantuje.
Čitanjem strane 3 dnevnog lista „Danas“ od 13. aprila 2005. godine i čitanjem Internet prezentacije www.danas.co.yu/20050413/dogadjajdana1.html od 13. aprila 2005. godine, sud je utvrdio da je objavljen tekst „Pretnje Bojanu Tončiću“, „Redakciji Danasa preneta je informacija iz solidnih advokatskih krugova da „okruženje“ Franka Simatovića preti novinaru Bojanu Tončiću zbog teksta koji je objavljen u Danasu od srede 6. aprila 2005. godine. Vlada Srbije demantovala je navode iz članka „Frenki Simatović rukovodi operacijom dobrovoljnog predavanja“ autora Bojana Tončića i Danas je taj demanti u celosti objavio. Redakcija nije povukla svoju informaciju, odnosno Tončićev tekst, budući da je zasnovan na komunikaciji sa vrlo respektabilnim izvorom koji nije u konfliktu sa Vladom. Informator koji je kontaktirao jednog urednika Danasa naveo je da se Tončiću preti ne samo sudom, nego i nespecifikovanim oblicima odmazde“.
Čitanjem dnevnog lista „Danas“ od 20. aprila 2005. godine, sud je utvrdio da je na strani 5 objavljen tekst „Franko Simatović tuži Danas“. Advokat Zoran Jovanović, pravni zastupnik Franka Simatovića, najavio je listu Danas da će Franko Simatović tužiti Prvom opštinskom sudu u Beogradu list Danas, zbog teksta o njegovom klijentu objavljenom 6. aprila 2005. godine i navoda da on utiče na svedoka i da je on ključni čovek u operaciji dobrovoljnog predavanja optuženih za ratne zločine Haškom tribunalu. Tekst autora Bojana Tončića predstavlja „atak na pripremu odbrane“ i predstavlja „direktno ugrožavanje bezbednosti porodice Franka Simatovića“.
Čitanjem lista „Svedok“ br. 457-458 od 26. aprila 2005. godine, sud je utvrdio da je na strani 20 i 21 objavljen tekst „Frenki od kada se vratio iz Haga nikoga od optuženih nije video, a kamoli ubeđivao ili hapsio“. Tekst „Frenki Simatović rukovodi operacijom dobrovoljnog predavanja“ autora Bojana Tončića sadrži niz neistinitih informacija. Franko Simatović i advokat Zoran Jovanović nisu se sreli ni sa jednim haškim optuženikom od kada je Franko Simatović došao iz Haga. Prilikom navođenja ličnih podataka Franka Simatovića dati su pogrešni podaci, a između ostalog i da je on po poreklu Hrvat. Tekst „Pretnje Bojanu Tončiću“ takođe sadrži neistinitu informaciju da okruženje Franka Simatovića – Frenkija preti novinaru Bojanu Tončiću zbog teksta da „Simatović predstavlja operativnog šefa akcije dobrovoljnih predaja optuženih iz Srbije i Republike Srpske“. Vlada Srbije je demantovala navode teksta da Simatović, kako je pisao Danas, rukovodi operacijom dobrovoljnih predavanja, ali redakcija lista nije povukla svoju informaciju, odnosno Tončićev tekst smatrajući informaciju istinitom, s obzirom da je ona pružena od strane respektabilnog izvora koji nije u konfliktu sa Vladom Srbije. Oba teksta nemaju po mišljenju advokata Franka Simatovića drugu svrhu nego da kompromituju Simatovića koji se u skladu s pravilima tribunala ne sme obraćati medijima i u konkretnom slučaju demantovati neistinite informacije. Navedeni tekstovi po mišljenju advokata Franka Simatovića odvraćaju potencijalne svedoke u korist odbrane, pošto su mnogi od njih učesnici oružanih sukoba u Hrvatskoj i BiH u periodu od 1991. do 1995. Po mišljenju advokata Franka Simatovića takvo postupanje ukazuje na upornost i bezobzirnost u iznošenju neistina, koje direktno mogu ugroziti kako ličnu bezbednost Franka Simatovića, tako i njegove porodice.
Iz iskaza svedoka Bojana Tončića, saslušanog u svojstvu svedoka, sud je utvrdio da je Bojan Tončić autor teksta „Frenki Simatović rukovodi operacijom dobrovoljnog predavanja“, da je autor teksta, pre objavljivanja istog, proverio tačnost i istinitost predmetnih informacija u Kancelariji Haškog tribunala u Beogradu gde se saznao da su iste netačne i neistinite, da je nakon sačinjavanja teksta zasedao kolegijum tuženog i jednoglasno odlučio da se predmetni tekst objavi, da autor nije video ni jedno hapšenje lica navedenih u poglavlju dvanaest dobrovoljaca i da mu tužilac nije neposredno pretio.
Iz iskaza tužioca Franka Simatovića, saslušanog u svojstvu parnične stranke, sud je utvrdio da je tužilac privremeno pušten na slobodu od strane Međunarodnog krivičnog tribunala, da se tužilac nalazi 24 časa neprekidno pod policijskim nadzorom i da tužilac lično nije u mogućnosti da se obrati medijima demantijem zbog obaveza poštovanja uslova određenih odlukom Međunarodnog krivičnog tribunala. Dalje je naveo da je tuženi u dnevnom listu „Danas“ i na Internet prezentaciji lista „Danas“, čiji je vlasnik i osnivač, dana 6. aprila 2005. godine objavio tekst pod nazivom „Frenki Simatović rukovodi operacijom dobrovoljnog predavanja“ autora Bojana Tončića, da su u navedenom tekstu navedene netačne informacije na račun tužioca i to da je Franko Simatović Frenki, kao bivši komandant Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije, ključni čovek u državnom poslu „dobrovoljnog predavanja“ optuženih za ratne zločine u Tribunalu, da Franko Simatović rukovodi operacijom „dobrovoljnog predavanja“, odnosno hapšenjem bivših saboraca o kojima ima najviše informacija, da „jedino Frenki može sve da ih ubedi da je predaja jedino rešenje, odnosno da ih sa ljudima kojima raspolaže pohapsi“, da je „Frenkijev metod kesa na glavu mnogo efikasniji“ i da su navedeni pogrešni lični podaci tužioca. Dalje je naveo da je u drugom tekstu „Pretnje Bojanu Tončiću“ objavljenom u listu „Danas“ dana 13. aprila 2005. godine navedeno da okruženje Franka Simatovića Frenkija preti novinaru Bojanu Tončiću zbog teksta objavljenog 6. aprila 2005. godine, a koja informacija takođe nije tačna i istinita, jer se tužilac nalazi 24 časa neprekidno pod policijskim nadzorom. Autori predmetnih tekstova se nisu obratili tužiocu pre objavljivanja istih radi provere istinitosti i tačnosti objavljenih informacija. Tuženi je objavio demanti tužiočevog advokata, ali je predmetnim člankom umanjena čast, ugled i dostojanstvo tužioca, i njegove porodice što je dovelo do jakih duševnih bolova kod tužioca koje tužilac ni rečima ne može opisati. Nakon objavljivanja predmetnog članka samo kolege i prijatelji koji dobro poznaju tužioca su znali da objavljene informacije nisu tačne i to sa razloga što je tužilac obaveštajac, a ne kontraobaveštajac i pripadnik policije Republike Srbije.
Sud je poklonio veru iskazu svedoka Bojana Tončića, koji je saslušan u svojstvu svedoka, kao iskazu tužioca Franka Simatovića, koji je saslušan u svojstvu parnične stranke, budući da su njihovi iskazi kategorični, logični i u saglasnosti sa drugim izvedenim dokazima, pre svega sa napred navedenim pismenim dokazima koji se nalaze u spisima predmeta.
Naime, prema utvrđenom činjeničnom stanju tuženi je osnivač, izdavač i vlasnik dnevnog lista „Danas“, kao i osnivač i vlasnik Internet prezentacije (sajta) www.danas.co.yu. Na strani 18 dnevnog lista „Danas“ od 6. aprila 2005. godine i na Internet prezentaciji www.danas.co.yu/20050406/terazije1.html od 6. aprila 2005. godine, objavljen je tekst „Frenki Simatović rukovodi operacijom dobrovoljnog predavanja“ autora Bojana Tončića u kome je navedeno – Franko Simatović – Frenki, bivši komandant Jedinice za specijalne operacije MUP Srbije, haški optuženik koji se nedavno, uz dozvolu Tribunala vratio u Beograd da se brani sa slobode, ključni je čovek u državnom poslu „dobrovoljnog predavanja“ optuženih za ratne zločine Tribunalu, saznaje Danas. Kako je novinaru Danasa rekao dobro informisani izvor blizak policijskim strukturama, u redovima bivših učesnika ratnih operacija ove jedinice u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu zavladala je panika, jer se u Žandarmeriji i MUP-u govori da Franko Simatović rukovodi operacijom „dobrovoljnog predavanja“, odnosno hapšenjem bivših saboraca o kojima ima najviše informacija. Izvor Danasa koji insistira na anonimnosti kaže da „jedino Frenki može sve da ih ubedi da je predaja jedino rešenje“, odnosno da ih, sa ljudima kojima raspolaže pohapsi. Sagovornik lista Danas ne isključuje da su neki od optuženih, kako se spekulisalo u ovdašnjim medijima, za predaju dobili po više stotina hiljada evra, ali smatra da je „Frenkijev metod ‘kesa na glavu’ mnogo efikasniji“. U podnaslovu teksta „Dvanaest dobrovoljaca“, navedena su imena optuženih pred Međunarodnim krivičnim tribunalom, kao i činjenica da je Franko Simatović po poreklu Dubrovčanin, Hrvat. Autor teksta je pre objavljivanja predmetnih informacija u Kancelariji Haškog tribunala u Beogradu i Kancelariji za saradnju sa medijima Vlade Srbije dobio obaveštenje da su neistinite i netačne informacije kojima autor predmetnog teksta raspolaže, te da tužilac u potpunosti poštuje uslove određene odlukom Međunarodnog krivičnog tribunala o privremenom puštanju na slobodu i isti nije načinio nijedan prekršaj utvrđenog režima. Na strani 20 dnevnog lista „Danas“ od 7. aprila 2005. godine objavljen je tekst „Sve je izmišljeno“ Kancelarije za saradnju sa medijima Vlade Srbije, autora Srđana Đurića u kome je između ostalog navedeno „List Danas je 6. aprila objavio tekst „Franko Simatović – Frenki rukovodi operacijom dobrovoljne predaje Haškom tribunalu“. U navedenom tekstu ne postoji nijedan trun istine. Drugim rečima, list Danas je u potpunosti obmanuo javnost. Besmisleno je nabrajati šta je sve tačno u tekstu, iz jednostavnog razloga jer se radi o izmišljotini od prvog do zadnjeg slova“. Na strani 3 dnevnog lista „Danas“ od 13. aprila 2005. godine i Internet prezentaciji www.danas.co.yu/20050413/dogadjajdana1.html od 13. aprila 2005. godine objavljen je tekst „Pretnje Bojanu Tončiću“ u kome je navedeno: „Redakciji Danasa preneta je informacija iz solidnih advokatskih krugova da „okruženje“ Franka Simatovića preti novinaru Bojanu Tončiću zbog teksta koji je objavljen u Danasu od srede 6. aprila 2005. godine. Vlada Srbije demantovala je navode iz članka „Frenki Simatović rukovodi operacijom dobrovoljnog predavanja“ autora Bojana Tončića i Danas je taj demanti u celosti objavio. Redakcija nije povukla svoju informaciju, odnosno Tončićev tekst, budući da je zasnovan na komunikaciji sa vrlo respektabilnim izvorom koji nije u konfliktu sa Vladom. Informator koji je kontaktirao jednog urednika Danasa naveo je da se Tončiću preti ne samo sudom, nego i nespecifikovanim oblicima odmazde“. Na strani 5 dnevnog lista „Danas“ od 20 aprila 2005. godine objavljen je tekst „Franko Simatović tuži Danas“ u kome je navedeno: Advokat Zoran Jovanović, pravni zastupnik Franka Simatovića, najavio je listu Danas da će Franko Simatović tužiti Prvom opštinskom sudu u Beogradu list Danas, zbog teksta o njegovom klijentu objavljenom 6. aprila 2005. godine i navoda da on utiče na svedoke i da je on ključni čovek u operaciji dobrovoljnog predavanja optuženih za ratne zločine Haškom tribunalu. Tekst autora Bojana Tončića predstavlja „atak na pripremu odbrane“ i predstavlja „direktno ugrožavanje bezbednosti porodice Franka Simatovića“. Predsednik Saveta SCG za saradnju sa Haškim tribunalom, ministar Rasim Ljajić oštro je demantovao sve tvrdnje autora Bojana Tončića date u tekstu „Frenki Simatović rukovodi operacijom dobrovoljnog predavanja“ i to sa razloga što su apsolutno netačne i neistinite. Teret dokazivanja krivice novinara – autora informacije je na tužiocu – oštećenom. Tužilac se nalazi 24 časa neprekidno pod policijskim nadzorom i tužilac lično nije u mogućnosti da se obrati medijima demantijem zbog obaveza poštovanja uslova određenih odlukom Međunarodnog krivičnog tribunala. Pretpostavka je da je novinar postupao sa primerenom pažnjom i da nije kriv, ali oboriva. Tuženi je postupio s pažnjom primerenoj okolnostima i to sa razloga što je autor informacije pre objavljivanja predmetnih informacija istinitost istih proverio u Kancelariji Haškog tribunala u Beogradu i Kancelariji za saradnju sa medijima Vlade Srbije gde je dobio obaveštenje da su predmetne informacije netačne i neistinite. Tuženi i autor informacije su smatrali da su navodi Kancelarije Haškog tribunala u Beogradu i Kancelarije za saradnju sa medijima Vlade Srbije netačni, te su ipak objavili predmetne informacije. Tuženi, kao osnivač javnog glasila – lista Danas i Internet prezentacije (sajta) lista Danas, koji je pre objavljivanja s pažnjom primerenom okolnostima utvrdio od Kancelarije Haškog tribunala u Beogradu i Kancelarije za saradnju sa medijima Vlade Srbije neistinitost i netačnost informacija, odgovara za nematerijalnu štetu tužiocu prouzrokovanu objavljivanjem predmetnih informacija.
Pažljivom analizom izvedenih dokaza koji nisu dovedeni u sumnju ni navodima stranaka, niti bilo kojim drugim dokazom, a imajući u vidu da su informacije koje su objavljene u citiranom tekstu neistinite s obzirom na činjenicu da su Kancelariji Haškog tribunala u Beogradu i Kancelarija za saradnju sa medijima Vlade Srbije autora informacije obavestili da su iste netačne i neistinite, to objavljeni tekstovi po svom strukturnom i smisaonom značenju predstavljaju neistinu i uvredljive informacije kojim se vređa dostojanstvo i ugled tužioca. Da je pravilan zaključak suda ukazuju objavljeni demanti Kancelarije za saradnju sa medijima Vlade Srbije, gospodina Srđana Đurića, Predsednika Saveta SCG za saradnju sa Haškim tribunalom, ministra Rasima Ljajića i Kancelarije Haškog tribunala u Beogradu.
Stanovište je ovog suda koji je kompetentan da ceni strukturu i smisao iritirajućih informacija, jer se služi srpskim književnim jezikom, kao što je i jezik upotrebljen u spornom tekstu, objavljenom kod tuženog, da je njegovim objavljivanjem zloupotrebljena Ustavom zajemčena sloboda štampe propisana čl. 46. st. 1 Ustava Republike Srbije, jer je ta sloboda ograničena pravom na lično dostojanstvo onog na koga se odnosi, a o tom dostojanstvu ni autor ni glavni i odgovorni urednik koji su sačinili i objavili tekst nisu vodili računa, odnosno nisu postupali s pažnjom primerenom okolnostima, jer su i nakon provere istinitosti i potpunosti predmetnih informacija iste objavili.
Iznošenje istine, bez obzira na moguće neprijatnosti zbog forme u kojoj je iskazana ili okolnosti u kojima je izneta, ne može imati za posledicu odgovornost lica koje je istinu saopštilo, naročito kada se radi o naknadi štete, i u takvim slučajevima informacija može prouzrokovati povredu ličnog prava samo ako je saopštena u formi ili posebnim okolnostima sa namerom omalovažavanja.
Međutim, u situaciji kada se radi o netačnim informacijama, tuženi je po mišljenju suda dužan da tužiocu naknadi pričinjenu štetu primenom odredaba čl. 79, čl. 80 i čl. 83. Zakona o javnom informisanju, a sve to tim pre što su autori tekstova i tuženi pre objavljivanja istih postupali s pažnjom primerenom okolnostima, te su radi provere istinitosti informacija kontaktirali Kancelariju za saradnju sa medijima Vlade Srbije i Kancelariju Haškog tribunala u Beogradu od kojih su dobili obaveštenje da su predmetne informacije neistinite i netačne.
Posebna pravila o odgovornosti novinara pripisana odredbom čl. 81 Zakona o javnom informisanju isključuju opšta pravila o odgovornosti za naknadu štete iz Zakona o obligacionim odnosima (čl. 154 ZOO – pretpostavka obične nepažnje).
U pogledu postojanja i ispunjenja uslova duševnih patnji od značaja je da li se radi o objektivno u
Ceneći jezičku formaciju predmetnog teksta, a polazeći od utvrđene činjenice da su objavljene informacije netačne i neistinite, sud je mišljenja da je objavljen tekst napisan sa namerom da izazove animozitet čitalačkog auditorijuma prema tužiocu (a u širem kontekstu i prema establišmentu kome pripada shodno svom profesionalnom angažovanju). Tačno je da tužilac kao bivši nosilac visokih političkih funkcija mora da ima više političke tolerancije od drugih ljudi, jer je njegov krug stepena zaštite privatnosti mnogo manji u odnosu na ljude koji se ne bave politikom i političkim životom. Međutim, tužilac kao javna ličnost, odnosno kao bivši političar, može da trpi kritike, ali ne mora da trpi i uvrede.
Prilikom donošenja odluke u ovoj pravnoj stvari sud je posebno cenio: težinu i značaj objavljenih informacija, čitanost lista „Danas“ i Internet prezentacije (analogno tiražu novina, časopisa, revija i drugih publikacija) u kojoj su objavljene, čitanost novina i listova koji su ih preneli, prostornu distributivnost štampe (novina, časopisa, revija i drugih publikacija) koji su ih preneli, gledanost televizijskih stanica koje su ih prenele, prostornu vidljivost televizijskih stanica koje su ih prenele, objektivne i subjektivne posledice objavljivanja neistinitih informacija, sredinu u kojoj tužilac živi, kao i ukupnu ličnost, ponašanje i političku angažovanost tužioca, kao i sve druge okolnosti koje su bile od značaja za procenu nastale štete. Prilikom odmeravanja novčane naknade sud je posebno cenio i protek vremena od objavljivanja neistinitih informacija 6. aprila 2005. godine do podnošenja tužbe za naknadu štete dana 27. maja 2005. godine. Kako se pravična naknada kao oblik otklanjanja štetnih posledica za ovu vrstu nematerijalne štete sastoji u isplati sume novca, kao satisfakcija za pretrpljenu neimovinsku štetu, čime se kod oštećenog lica uspostavlja narušena psihička ravnoteža, ovaj sud je vodeći računa o svim okolnostima konkretnog slučaja i o tome da se dosuđenom naknadom ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom, a primenom odredbe čl. 224 ZPP-a i napred citiranih zakonskih propisa odmerio visinu pravične novčane naknade tužiocu u iznosu od 200.000,00 dinara, te odlučio kao u stavu prvom izreke ove presude.
Budući da specifičnost ove vrste naknade štete, koja za sud podrazumeva obavezu da prilikom odmeravanja izuzetno vodi računa o društvenom značaju povređenog dobra oštećenog lica, sud je zaključio da bi dosuđivanje iznosa preko 200.000,00 dinara do traženih po 500.000,00 dinara, bilo suprotno prirodi i svrsi ove vrste naknade štete, jer dosuđeno obeštećenje ne sme biti građansko pravna kazna za tuženog, niti izlaziti iz okvira objektivnih društvenih prilika u kojima se dosuđuje, zbog čega je tužbeni zahtev preko dosuđenog valjalo odbiti, kao u drugom stavu izreke ove presude.
Sud je odlučio kao u stavu trećem izreke ove presude primenom odredbe člana 90 Zakona o javnom informisanju.
Prilikom donošenja odluke sud je posebno imao u vidu i druge navode parničnih stranka i druge izvedene dokaze, ali je s obzirom na nesumnjivo utvrđeno činjenično stanje, navedene i citirane zakonske propise i zauzeto pravno stanovište, našao da isti nisu od bitnog uticaja za eventualno donošenje drugačije odluke u ovoj pravnoj stvari.
Odluka suda o troškovima doneta je primenom odredaba čl. 149 i čl. 150 Zakona o parničnom postupku, čl. 1 Zakona o sudskim taksama, te tarifnog broja 1 i tarifnog br. 2 st. 1 Taksene tarife, pa su tužiocu priznati troškovi koji se odnose na ime sastava tužbe u iznosu od 4.500,00 dinara, na ime pristupa i zastupanja na 8 održanih ročišta po 5.250,00 dinara, što iznosi 42.000,00 dinara, na ime pristupa i zastupanja na 3 neodržana ročišta u iznosu od po 2.625,00 dinara, što iznosi 7.875,00 dinara, a što sve ukupno iznosi 54.375,00 dinara, po važećoj AT, i na ime takse na tužbu u iznosu od 11.700,00 dinara i na ime takse na presudu u iznosu od 11.700,00 dinara po važećoj TT, a što sve ukupno iznosi 77.775,00 dinara.
Prilikom odmeravanja troškova sud je posebno imao u vidu da je tužilac delimično uspeo u sporu, međutim kako pri zauzetom stavu Vrhovnog suda Srbije u odluci GZZ-a br. 137/77 u slučaju kada tuženi osporava tužbeni zahtev u celosti, i po osnovu i po visini, za čije utvrđenje se izvode dokazi za koje tužilac prethodno snosi troškove, ti troškovi se priznaju tužiocu u celini bez obzira na visinu iznosa sa kojim je uspeo u sporu, to su tužiocu troškovi spora dosuđeni u celosti. Tim pre što ovaj sud smatra da tuženi za deo kojim je tužilac odbijen, nije imao posebnih troškova, a osim toga sud je prilikom donošenja odluke o visini pripadajućih troškova tužiocu, iste odredio s obzirom na visinu dosuđenog iznosa naknade, a ne na visinu ukupno traženog iznosa opredeljenog u tužbenom zahtevu, na koji način je odredio i visinu sudske takse u okviru troškova postupka, nalazeći da je ovaj način pravilan i pravičan za tužioca i za tuženog.
TREĆI OPŠTINSKI SUD U BEOGRADU
Dana 18. maja 2006. godine
Sudija
Ivan Ilić
UPUTSTVO O PRAVNOM LEKU:
Protiv ove presude dozvoljena je žalba
Okružnom sudu u Beogradu u roku od 8
dana od dana prijema prepisa iste,