Jednostrano proglašena neutralnost

Predsednik Srbije Boris Tadić poručio je nedavno da će Srbija do kraja mandata aktuelne vlade, odnosno do 2012. godine, biti vojno neutralna država, kao i da neće biti pokretano pitanje učlanjenja Srbije u NATO. Tadić je podsetio da se Srbija već nalazi u Partnerstvu za mir i da namerava da razvija svoje učešće u tom programu. Radoslav Stojanović, profesor međunarodnog prava na Pravnom fakultetu, kaže za Danas da vojna neutralnost kao takva postaje pravno relevantna tek kada druge države priznaju tu neutralnost. „Jednostrano proglašena neutralnost ne znači da je državi priznato da bude neutralna“, napominje Stojanović.

U javnosti se često može čuti da se predstavnici vlasti pozivaju na vojnu neutralnost propisanu Rezolucijom, koju je usvojila Skupština Srbije u decembru 2007. godine. U ovoj rezoluciji navodi se da „zbog ukupne uloge NATO pakta, od protivpravnog bombardovanja Srbije 1999. godine bez odluke Saveta bezbednosti do aneksa 11 odbačenog Ahtisarijevog plana, u kome se određuje da je NATO ‘konačan organ’ vlasti u ‘nezavisnom Kosovu’, Narodna skupština Republike Srbije donosi odluku o proglašavanju vojne neutralnosti Republike Srbije u odnosu na postojeće vojne saveze do eventualnog raspisivanja referenduma na kojem bi se donela konačna odluka o tom pitanju“.

Predsednik Srbije Boris Tadić poručio je nedavno da će Srbija do kraja mandata aktuelne vlade, odnosno do 2012. godine, biti vojno neutralna država, kao i da neće biti pokretano pitanje učlanjenja Srbije u NATO. Tadić je podsetio da se Srbija već nalazi u Partnerstvu za mir i da namerava da razvija svoje učešće u tom programu.

Radoslav Stojanović, profesor međunarodnog prava na Pravnom fakultetu, kaže za Danas da vojna neutralnost kao takva postaje pravno relevantna tek kada druge države priznaju tu neutralnost. „Jednostrano proglašena neutralnost ne znači da je državi priznato da bude neutralna“, napominje Stojanović.

Zoran Dragišić, profesor Fakulteta bezbednosti, objašnjava za Danas da se vojna neutralnost ne proglašava „jednom polurečenicom u jednoj rezoluciji, koja se i ne odnosi na vojnu neutralnost, nego na pitanje statusa Kosova i Metohije“.

– Srbija apsolutno nije vojno neutralna zemlja. U Rezoluciji se čak i ne govori o vojnoj neutralnosti, nego da ćemo biti neutralni na postojeće vojno političke blokove, odnosno saveze – napominje Dragišić.

Prema njegovim rečima, da bi država bila vojno neutralna, potrebno je da njena neutralnost bude priznata međunarodnim ugovorima. Dragišić dodaje da bi Srbija zbog toga trebalo da potpiše bilateralne i multilateralne ugovore sa zainteresovanim državama, kao i s onima iz regiona. Permanentna neutralnost, kako navodi, podrazumeva neutralnost u odnosu na „sve postojeće vojne sukobe, kao i one koji se mogu pojaviti u budućnosti“.

– Neutralnost je stvar istorije i to je jedna nesrećna floskula koju je kvazipolitička kvazielita Srbije ispalila kada više nije znala šta će sa sobom. Potom, doneta je Strategija nacionalne bezbednosti, dokument kojim bi trebalo definisati da Srbija teži ka vojnoj neutralnosti. Međutim, u ovom dokumentu vojna neutralnost se ne pominje – ističe Dragišić.

Vojna neutralnost, smatra Dragišić, garantuje jedino da ukoliko dođe do napada na zemlju niko vas neće braniti. S druge strane, naš sagovornik kaže da članstvo u savezu, kao što je NATO, garantuje da bi vam „druge članice tog saveza pomogle i podržale u slučaju da budete žrtva agresije“. Prema njegovim mišljenju, Srbiju bi mnogo više koštalo da postane vojno neutralna, jer onda ne bi delila svoje bezbednosne rizike ni sa kim.

– U tom slučaju morali bismo da razvijamo pune vojne kapacitete za odgovor na bezbednosne pretnje. Uzmimo za primer Švajcarsku, koja troši ogromna sredstva, mnogo veća sredstva nego članice NATO na vlastitu bezbednost – navodi Dragišić.

Kako navodi, vojna industrija u Srbiji zaradila je više od 400 miliona dolara prošle godine, ali da bi više izvozila i bolje radila kad bi bila članica vojnog saveza nego kao vojno neutralna.

– To bi doprinelo time što bi naš sistem odbrane i naš sistem bezbednosti počeo da zarađuje novac. S druge strane, jedino što vi treba da date za NATO jeste 0,4 odsto od vojnog budžeta, što zaista nisu nikakva sredstva – ističe Dragišić.

Takođe, i vojni analitičar Aleksandar Radić ističe za Danas da bi vojna neutralnost Srbije morala biti „međunarodno prepoznata i priznata“, a da je u Srbiji zasad reč o „jednostranom činu“.

– Ukoliko Srbija želi da bude vojno neutralna, morala bi prvo da sagleda kakva bi nam vojska u tom slučaju bila potrebna. Naime, vojna neutralnost podrazumeva vojsku koja će moći da zadovolji sve potrebe takvog statusa, odnosno da bude efikasna i sposobna da samostalno reaguje. Za to bi bilo neophodno dodatno opremanje vojske i bolje ratno vazduhoplovstvo – objašnjava Radić.

On dodaje, međutim, primere Austrije, Švajcarske i Švedske, koje kao vojno neutralne zemlje imaju jake vojne industrije, kao i dobre odnose sa NATO-om.

Za razliku od vojne neutralnosti, dobit od ulaska u NATO može se videti iz poređenja sa zemljama kao što su Poljska, Češka i Mađarska. Nakon godinu dana članstva u NATO-u, ove zemlje duplirale su direktne strane investicije, a za poslednjih osam godina ostvarile su rast investicija između 350 i 450 posto. Slično je i sa Bugarskom i Rumunijom. Bugarska je, na primer, dobila 75 miliona evra za modernizaciju vojske i pripremu za međunarodne misije i operacije.

U prilog tome govori i stav analitičara Radića, koji smatra da je odbrambenoj industriji u Srbiji potrebna modernizacija, jer bismo „vrlo skoro mogli da postanemo zastareli“. Podsetimo da je stanje u ratnom vazduhoplovstvu prilično teško, tehnika je zastarela i dugi niz godina nije bilo nabavke nove opreme.

Međutim, ukoliko bi se pak i pokrenulo pitanje pristupa Srbije u NATO putem referenduma, kao što se navodi u Rezoluciji, građani bi verovatno bili protiv članstva u ovom savezu. Naime, istraživanje iz februara ove godine pokazuje da je više od 60 odsto građana protiv ulaska u NATO, dok je svega 20 odsto njih za pristupanje ovom savezu.

Profesor Stojanović objašnjava da bi „učlanjavanje u međunarodne organizacije poboljšalo investicionu kredibilnost države“.

– Države koje žele da investiraju u tom slučaju imale bi viši stepen poverenja u nas nego da nismo članica. Samim tim, za mene je ulazak u NATO jedna stepenica i ka ulasku u Evropsku uniju. To je tako i drugačije ne može biti – napominje Stojanović.

Dragišić kaže da se članstvom u NATO-u zarađuje indirektno, jer država postaje stabilnija i sigurnija za ulaganja.

– Srbija deluje kao politički neopredeljena, nesigurna zemlja, jer naše političke elite nemaju hrabrosti da naprave bilo kakav politički korak time što će reći da smo vojno neutralni, da istupamo iz programa Partnerstva za mir i tražimo da nam se prizna vojna neutralnost, ili da sa druge strane želimo da se učlanimo u NATO. U ovom trenutku bismo hteli da budemo i vojno neutralni i članica NATO saveza, hteli bismo i da budemo EU i da ne budemo – dodaje Dragišić.

Naš sagovornik kaže da je u Hrvatskoj rađena analiza troškova pre ulaska u NATO za period od četiri godine, prema kojoj je ovoj zemlji „dve milijarde evra jeftinije da bude u NATO nego izvan njega“. Međutim, u Srbiji još niko nije uradio bezbednosnu i ekonomsku studiju o tome koliko bi našu zemlju „koštala“ vojna neutralnost, odnosno članstvo u NATO s druge strane.

Pojam neutraliteta

U Leksikonu stranih reči i izraza Milana Vujaklije navodi se da je neutralnost, odnosno neutralitet „nepristrasnost, nepripadanje nijednoj strani, nemešanje u raspre i sporove drugih; oružani neutralitet ako se jedna država naoružava da bi po svaku cenu mogla održati i odbraniti svoj neutralitet“.

NATO okruženje

NATO savez trenutno čini ukupno 28 članica, od kojih je 26 evropskih država. Srbija se tako nalazi „okružena“ NATO članicama, s obzirom na to da su ovom savezu pristupile Mađarska, Hrvatska, Bugarska, Rumunija i Albanija, dok se Crna Gora i Makedonija pripremaju za članstvo.