Kako sam ušao u mrežu internet pedofila

Ovo za Danas kaže Aleksandar Karalić (39), doskora primerni građanin Beograda kome su letos, jednog jutra, policijski inspektori koji vode akciju „Armagedon“ pozvonili na interfon.

– Ušli su i seli u dvorište ispred moje kuće. Pitali su me da li ja imam SBB priključak. Odmah sam znao o čemu se radi. Rekao sam da imam. Pitali su me da li koristim „šarezu“. Potvrdno sam im odgovorio – kaže Karalić.

– Imamo obaveštenje od Interpola Holandije da se na vašoj IP adresi nalazi velika količina dečje pornografije – rekao je inspektor.

– Tu konstataciju sam im potvrdio. Jedino je kod mene ostala dilema. Ako je to velika količina, kako se onda tumači postojanje 100 puta veće količine na toj mreži. Naravno, lično mislim da je svaka količina ovog materijala na javnim mrežama prevelika – priča Karalić dve nedelje pošto je izašao iz četvoromesečnog pritvora u Centralnom zatvoru.

Petnaestog novembra, naime, on je osuđen na šest meseci zatvora zbog internet pedofilije. Pušten je na slobodu do pravosnažnosti presude. U ispovesti za Danas on, kako kaže, želi javnosti i pre svega roditeljima da otkrije zastrašujuće činjenice o internet-pedofiliji iz ugla čoveka koji se u sve to svesno upleo.

– Pre nekoliko meseci pročitao sam članak o dvojici dečaka koje je zlostavljao stric. Zatim, vest o hapšenju nekih pedofila koji su snimali seksualne scene sa decom i snimke ostavljali na Internetu, kao i priču o devojčici koja je zlostavljana u starateljskoj porodici. Ova poslednja priča za mene je predstavljala nešto lično, zbog čega sam i imao potrebu da istražim ovu temu – kaže Karalić.

Tada je, objašnjava, rešio da proveri šta se na tu temu dešava na internetu i kako se dolazi do fajlova sa dečjom pornografijom.

– Na internetu sam od njegovog uvođenja, i dobro poznajem tehnologije ove mreže. Do tada se nisam susretao sa multimedijalnim fajlovima koji su imali sadržaje seksualnog zlostavljanja dece. U pretragama koje sam ranije vršio, kao rezultat izlazile su razne vrste pornografskog materijala na ovim mrežama, jer čak i najbezazlenija reč u pretrazi može kao rezultat da da fajlove sa pornografskim sadržajem. Proverio sam na Guglu terminologiju vezanu za tu temu. Pronašao sam termine koji su vezani za pedofiliju i pokušao da pronađem veb sajtove koji se time bave. Među terminima koje sam pronašao bio je i jedan koji po prevođenju sa engleskog jezika deluje zastrašujuće. Radi se o terminu „PTHC“ što je skraćenica od pree-teen-hard-core (pretinejdžerska pornografija). Međutim, nisam imao mnogo uspeha u pronalaženju sajtova sa kojih se mogu skinuti pomenuti fajlovi pa sam, koristeći ranija iskustva, pomislio kako bih mogao koristiti i neki pir-tu-pir program (u slobodnom prevodu od korisnika do korisnika). Ranije sam koristio program pod nazivom „šareza“ za razmenu muzike i kompjuterskih programa. Instalirao sam ga i u pretrazi ukucao pojam PTHC. I na moje veliko iznenađenje – program je pronašao veliku količinu linkova sa temom dečije pornografije u iznosu od 70 gigabajta video-fajlova – priča Karalić.

Probao je da skine nekoliko tih fajlova i uspeo. Ovde valja napomenuti – PAŽNJA U PITANJU JE KRIVIČNO DELO.

– Nažalost, ja sam to kasno saznao. Od pre dve godine je uvedeno u krivični zakon. Pregledao sam fajlove i video da se zaista radi o dečjoj pornografiji. Sadržaji fajlova bili su monstruozni. Nisam verovao da je to sve tako jednostavno i lako. Dalje sam nastavio da pretražujem koristeći reči koje sam dobio u pretrazi. Na taj način uspeo sam da dobijem rezultat da se na toj mreži nalazi preko četiri terabajta takvog materijala. Naravno, to je samo jedan deo onoga što se nalazi na ovoj mreži. Da sam nastavio pretragu po svim rečima koje se pojavljuju u nazivu fajlova, verujem da bi ta brojka bila nekoliko desetina terabajta. Ugrubo, četiri terabajta je preko 1.000 sati video-klipova sa takvim sadržajem – ističe Karalić.

Kao dugogodišnji korisnik i dobar poznavalac računarskih tehnologija, što mu je uostalom i profesija, razmišljao je na ovaj način: program „šareza“ može da se podesi da radi u nekoliko režima. Jedan od režima je i taj koji omogućava da od drugih korisnika prebacuješ fajlove na svoj računar, a da ostali korisnici nemaju pristup fajlovima na tvom računaru. Uvid u pojedinačni fajl ima samo onaj korisnik od koga trenutno skidaš sadržaje.

– Shvatio sam da je to idealna podloga za pedofile. Skinuti fajl i ne deliti ga, već ostaviti samo za sebe a da niko to ne zna. Činjenica da uz tri klika mišem dođeš do velike količine dečije pornografije a da za to niko ne zna, šokirala me je. Primetio sam još nešto. Svi koji su omogućili da se sa njihovih računara prebacuju fajlovi, imali su relativno male količine, tj. količine od po nekoliko gigabajta. S druge strane, postoji podešavanje u kome svi fajlovi koji se preuzmu sa interneta mogu biti deljeni sa ostalima. Pala mi je na pamet ideja da bi o tome bilo dobro pisati za novine. Pokušao sam da pošaljem svoje saznanje na razne forume na internetu, dnevnim novinama, ali kao da niko nije imao sluha za ovo moje saznanje. Tada sam odlučio da stvar uzmem u svoje ruke i da probam sam da dođem do medijskog prostora u kome bih ove informacije učinio javnim – tvrdi Karalić.

Odlučio je da šeruje (deli sa ostalima) putem programa „šareza“ folder sa dečijom pornografijom. I da svi fajlovi koji dođu sa interneta budu vidljivi ostalim korisnicima.

– Na taj način sam želeo da skrenem nečiju pažnju na to šta se dešava na „šarezi“, odnosno mrežama koje pokriva ovaj program, a to su: Gnutela1, Gnutela2, E-Donki. Kao sto sam i rekao, u pretrazi sam upisao PTHC, selektovao oko 70 gigabajta podataka i pustio da se prebacuje sa interneta i deli ostalim korisnicima. Želeo sam da sve bude transparentno te u tu svrhu nisam koristio nikakve aj-pi-čejdžere (ip changers) – program za sakrivanje ip adrese, proksi servere (proxy servers) – program za sakrivanje internet adrese ili druge mogućnosti za prikrivanje identiteta. Sve je bilo transparentno, dakle otvoreno za onog ko je to hteo da vidi. To je bio moj osnov za izazivanje nečije reakcije. U tom trenutku nisam znao čije, ali sam očekivao da neko reaguje. Nisam znao čak ni ko. Put u nepoznato. Razmišljao sam da to može biti ili provajder ili policija. Jednostavno, imao sam potrebu da o svom saznanju nekako obavestim javnost. Pustio sam da se skida i čekao – kaže Karalić.

Posle četiri meseca, u sedam sati ujutru, pojavili su se policajci na kapiji.

– Sarađivao sam u potpunosti. Još uvek nisam shvatio da je to krivično delo. Mislio sam da je samo seksualni čin sa decom krivično delo. Nijednog trenutka nisam pomislio da je nešto što se nalazi na javnim mrežama za razmenu fajlova, i to u ogromnoj količini i tako lako i jednostavno dostupno svima, krivično delo. Naprotiv, upravo sam želeo da ukažem na pogubnost javnodostupne velike količine dečije pornografije. Da sam fajlove želeo da zadržim za sebe, i to tako da za to niko ne zna, jednostavno ih ne bih delio sa ostalima na mreži. Deljenje fajlova sa ostalim korisnicima ne donosi nikakve olakšice onome ko te fajlove deli. Svi oni koji su se upoznati sa IT tehnologijama znaju da sam te fajlove imao priliku i da kriptujem, i to kripcijama za koje je potrebno i po nekoliko godina da bi se dekriptovale, a koje u suštini menjaju strukturu fajlova do neprepoznatljivosti. Na taj način imao bih fajlove na računaru za koje se ne bi ni znalo kakvog su porekla. Naravno, i ja sam to znao. Ali sve bi se to kosilo sa mojom prvobitnom idejom – tvrdi Aleksandar Karalić.

Tek u policiji je shvatio da ovo više neće biti samo obična igra u kojoj će ispričati inspektorima o svom saznanju, a oni mu zahvaliti na informaciji i o tome obavestiti javnost.

– U jednom trenutku pitali su me da li bih otišao na poligraf. Bez oklevanja rekao sam da bih. Kao i za sve ovo što sam do sada rekao – tvrdi Karalić.

On kaže da je pristao da ispriča javno svoju priču samo da bi inicirao uvođenje reda u peer-to-peer mreže u Srbiji i kontrolu saobraćaja po pitanju dečije pornografije.

– Da li bi to bilo na nivou provajdera, policije ili neke druge institucije koja se bavi komunikacijama apsolutno nije bitno, samo je neophodno da se to uradi što pre. Jer sa nekoliko klikova mišem doći do te količine dečije pornografije, a pri tom biti zaštićen potpuno je besmisleno i nedopustivo. Time bi se uvela prevencija od pojave takvih sadržaja, a ne kasnije lečile posledice takvog stanja. Postoje programi koji rade na strani provajdera i filtriraju taj vid saobraćaja. Naravno, ovim bi se filtrirao samo saobraćaj koji predstavlja ovaj vid zloupotreba. Dešavanja u Futogu ili drugim mestima po Srbiji samo su početak onoga što će nastaviti da se dešava ukoliko se nešto ne preduzme. To je refleksija stanja na internet mrežama. Iz tog stanja jedino možete zaključiti kako je to najnormalnija stvar na svetu. Govoreći ovo, svestan sam činjenice da ova moja ispovest može delovati samo kao način da opravdam svoje postupke. Ipak računam na razum. Moja žrtva je sa jedne strane slučajna jer nisam bio svestan činjenice da ću zbog ovakvog načina borbe završiti u zatvoru, a sa druge strane bio sam svestan da će ovakav potez izazvati sumnje. Međutim, podrška mojih najbližih ipak mi najviše znači i uliva poverenje da sve ovo nije bilo uzaludno. Jedino što želim posle svega jeste da se u najkraćem mogućem roku oslobodimo ove pošasti 21. veka – zaključuje Aleksandar Karalić.

Do monstruoznih snimaka i – slučajno

Pretragom na reči kao što su „child“, „kids“ ili nekih reči za koje nemaju nikakve veze sa temom o kojoj je reč, možete kao rezultat dobiti čak i po nekoliko gigabajta multimedijalnog sadržaja sa tim materijalom. Činjenica da do tog materijala možete doći sasvim slučajno dovodi u pitanje način funkcionisanja tih mreža – kaže sagovornik Danasa.

Homen: Pedofilija je realnost

Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen izjavio je prekjuče da u ovom trenutku pred osnovnim sudovima u Srbiji ima 48 krivičnih postupaka u oblasti pedofilije, dok se pred višim sudovima za teže oblike krivičnih dela vodi 51 postupak. Od 2010. godine i izmene kaznene politike u 43 postupka je doneta prvostepena ili negde drugostepena presuda, a sličan je procenat i pred višim sudovima, rekao je Homen RTS-u.

Homen je istakao da sudovi postupaju, ali da je to veliki broj predmeta jer je, nažalost, pedofilija postala realnost.