Vlasnici „minija“ u Srbiji su se uvek međusobno poznavali ili barem prepoznavali. U Beogradu su se najčešće sretali kod specijalizovanih majstora, a kod jednog od njih se upoznala i ekipa koja će biti zametak budućeg Mini kluba Srbije, priča Vladimir Kovačević, predsednik ovog kluba koji okuplja ljubitelje „mini-morisa“ iz cele Srbije.
Mini klub za sada broji 65 članova, a po procenama trenutno se na putevima Srbije nalazi više od 250 ovih, kako članovi kluba vole da kažu „legendarnih automobila“.
– Nakon upoznavanja sa drugim vlasnicima, dogovorili smo se da pokrenemo prvi internet forum posvećen isključivo „minijima“. Forum je počeo sa radom 2007. godine i ubrzo je privukao nove članove koji su dolazili po preporuci. U proleće 2008. bilo je i nekoliko skupova, koji su krunisani prvim ozbiljnim okupljanjem „minija“ u Srbiji, a u avgustu iste godine ispod Brankovog mosta „skupilo se 18 minija, nakon čega je usledila vožnja kroz grad i riblja čorba u Progaru“, priča Kovačević.
Do kraja 2008. godine pojavila se i ideja da se zvanično osnuje klub, kako bi se „minijevci“ lakše pronalazili, pa je krajem iste godine održan ključni sastanak na kojem je izabran upravni odbor i potvrđen entuzijazam za osnivanje kluba.
– Prvo ozbiljno okupljanje pod nazivom Balkanska minijada organizovali smo 2009. i tada smo ugostili čak sto „minija“ iz zemlje i regiona. Poučeni iskustvom i ove godine smo organizovali to sada već tradicionalno okupljanje na kome se okupilo 130 automobila iz cele Evrope. Ostvarili smo i dobre kontakte sa klubovima iz Grčke, Slovenije, Hrvatske, Bugarske i Poljske, a na poslednjem okupljanju prisustvovao je i novinar iz Engleske koji je objavio veliku reportažu u specijalizovanom časopisu za minije, ističe Kovačević i dodaje da je plan Mini kluba Srbije da se nastavi sa tradicijom Balkanske minijade, kao i da se organizuje Planinski reli kroz Srbiju.
Ipak, jedan od velikih problema sa kojim se susreću ljubitelji ovog automobila jeste nabavka originalnih delova. U Srbiji ne postoji specijalizovana radnja u kojoj bi mogli da se kupe delovi za ovaj automobil, tako da su često primorani da delove putem interneta naručuju direktno iz Engleske.
– Snalazimo se na različite načine, delovi koje nabavljamo iz Engleske su za naše prilike dosta skupi, jer se u prodajnu cenu računa i carina koja nekada prelazi i ukupnu cenu naručenih delova. Mini je strast i velika ljubav, a njegovo održavanje košta, objašnjava Kovačević.
Da će „mini-moris“ mnogima ostati u sećanju i uspomena na najlepše trenutke u životu, najviše svedoči primer sekretara kluba – koji je svoju devojku zaprosio u miniju, a zatim se u istom i oženio. Takođe, jedan od članova kluba ustupio je svog minija sestri za venčanje.
Vladimir Kovačević, inače profesor u Ugostiteljskoj turističkoj školi, kaže da interesovanje za Mini klub, kao i za takav vid druženja prenosi i na svoje učenike, a nekada se pričom o ovom automobilu započne i čas.
Ikona šezdesetih
Mini je mali auto koji je proizvodila fabrika British Motor Corporation i njeni naslednici od 1959. do 2000. godine. Iako je u Srbiji poznat kao „mini-moris“, mini se zvanično nije nikada tako zvao, a najčešće je poznat kao „ostin“ ili klasični „rover mini“. Originalni „mini“ je smatran ikonom šezdesetih godina, a njegova rešenja prostornosti dobijene postavkom točkova na uglove karoserije, koja je omogućila da se čak 80 odsto prostora iskoristi za ljude i prtljag uticala je na generacije budućih proizvođača automobila. Popularnost ovog vozila je svojevremeno upoređivana sa čuvenom nemačkom „folksvagen bubom“, a 1999. je proglašen za drugo po redu najuticajnije vozilo 20. veka, odmah iza forda, model T.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
