Humanitarne akcije za prikupljanje novca za lečenje bolesne dece pokreću se putem društvenih mreža, a neretko se apeluje i putem medija. Sistemska kontrola koja bi pokazala koliko je novca sakupljeno i gde je utrošeno ne postoji, dok humanitarne organizacije, sa druge strane, imaju administrativnih problema u doniranju pomoći, a oprema koju nabave biva oporezovana. Kako bi se donatorima olakšalo, bilo bi dobro formirati privatno-javni fond koji bi kontrolisao tokove novca, zaključeno je na jučerašnjoj panel diskusiji „Humanitarne akcije i zdravstveni sistem Srbije“ u organizaciji Danas konferens centra.
Snežana Pantić Aksentijević, rukovodilac Grupe za javno zdravlje u Ministarstvu zdravlja, istakla je da je republički budžet „skroman“ i da su u skladu sa tim i izdvajanja za zdravstvo mala.
– Novac koji je namenjen Ministarstvu zdravlja se troši planski. Sredstva se raspoređuju u skladu sa prioritetima i potrebama, a u saradnji sa Ministarstvom finansijama svake godine uradimo proveru i sačinimo izveštaj o tome kako je novac utrošen – naglasila je Pantić Aksentijević. Ministarstvo zdravlja nema podatke o tome koliko je sredstava neophodno za teško obolelu decu čije lečenje mora da se nastavi u inostranstvu „jer se takva evidencija ne vodi“.
Ta činjenica, sa druge strane, otvara mogućnost zloupotreba jer donatori ne mogu sa sigurnošću da znaju da li je njihov novac završio u pravim rukama. Sa time se susreće i direktor Fonda B92 Veran Matić, koji ponekad sam mora da proverava da li je onima koji se obrate toj humanitarnoj fondaciji novac zaista neophodan.
– Fonda B92 je registrovan kao fondacija i nezavisan je od medijske kuće. Međutim, svakodnevno dobijamo po nekoliko, ponekad i desetine apela za pomoć, pa često priloge o slučajevima gde je hitno potreban novac puštamo na televiziji. Ne možemo svakom da izađemo u susret, ali ni da proverimo svaki poziv – ukazuje Matić. On dodaje da je i sam u više navrata morao da zove bolnice i proverava pojedine slučajeve.
– Naravno da postoje zloupotrebe kod traženja pomoći i zbog toga je potrebno uvesti sistemsku kontrolu u ovoj oblasti. Problem je i u tome što je zdravstveni sistem Srbije prilično neuređen. On je postao deo partijskog plena do nivoa izbora načelnika klinika ili pojedinih odeljenje, što umnogome otežava pomoć humanitarnim organizacijama koje bi donirale pomoć – ističe Matić, ilustrujući to jednim od primera sa kojima se susreo Fond B92.
– Bogatiji čovek iz jednog manjeg grada hteo je da donira sredstva lokalnoj klinici, međutim, nije pripadao političkoj partiji u kojoj je načelnik te klinike. Šef odeljenja pak pripadao je trećoj partiji, pa od donacije nije bilo ništa. Javna preduzeća pomažu sportske klubove i navijače, umesto da daju sredstva u humanitarne svrhe – ukazuje Matić. On dodaje da je administracija dodatni problem i da je fondacija prilikom kupovine medicinskih aparata iz inostranstva uvek morala da „pregovara“ sa nadležnima kako na njih ne bi bila plaćena carina i porezi.
– Izgradili smo pet sigurnih kuća u Srbiji, međutim, od sredstava izdvojenih za PDV mogli smo da sagradimo još dve – naglašava Matić.
Panelisti Danasa saglasni su da problem humanitarne pomoći mora da se reši sistemski kako ne bi dolazilo do zloupotreba i kako bi novac dolazio do onih kojima je zaista potreban. Zaključak jučerašnje panel-diskusije jeste i da svest građana o pomoći drugima, dobrovoljnom davanju krvi ili zaveštavanju organa mora da se poveća, jer bi time troškovi lečenja bili smanjeni a mnogi životi spaseni.
Fond B92
Za pet godina postojanja Fond B92 pokrenuo je niz akcija u kojima je pomogao brojnim pojedincima, ali su prikupljena i sredstva za kupovinu neophodnih aparata za zdravstvene ustanove. Tako je kupljen digitalni mamograf, više od 200 inkubatora i druge opreme za porodilišta, uložena sredstva u renoviranje klinika, uključujući i Urgentni centar.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
