Iako su pojedine svetske industrije alkoholnih pića pokrenule dobrovoljni program obeležavanja svojih proizvoda upozorenjima na štetnost alkohola po zdravlje, ovakva odluka u Srbiji još neće biti na dnevnom redu.
Prema rečima sagovornika Danasa, u cilju smanjenja zloupotreba alkohola u narednom periodu će biti usvojena Nacionalna strategija za borbu protiv alkoholizma, koja obuhvata niz sistemskih mera, a jedna od njih je i izrada vodiča i smernica za rano otkrivanje i lečenje zavisnosti od alkohola.
Petar Nastasić, predsednik Republičke komisije za prevenciju zloupotrebe alkohola i alkoholizma, kaže za naš list da Srbija do sada nije imala nikakvu strategiju za borbu protiv zloupotreba alkohola i alkoholizma.
– Završili smo Nacrt nacionalne strategije za borbu protiv alkoholizma koja se naslanja na Akcioni plan Evropske unije od 2012. do 2020. godine. Strategija, pre svega, podrazumeva unapređenje zdravstvene službe koja treba da se redefiniše i istovremeno da se oformi veći broj vanbolničkih institucija, ukazuje Nastasić.
Prema njegovim rečima, teško je izračunati tačan broj alkoholičara u Srbiji, ali se procenjuje da između 250.000 i 300.000 građana Srbije svakodnevno konzumira alkohol.
– Po broju obolelih i umrlih alkoholizam se u svetu nalazi na trećem mestu, iza kardiovaskularnih i malignih oboljenja, a tri do pet odsto ukupne svetske populacije je zavisno od alkohola, naglašava Nastasić.
Prema poslednjim istraživanjima, više od 40 odsto mlađih od 16 godina u Srbiji se jednom ili više puta napilo, a čak 90 odsto njih je probalo alkohol, dok se svaki peti opija često tokom godina. Takođe, oko 70 odsto ukupnog stanovništva starije od 18 godina konzumira alkohol u skladu sa društvenim normama, a tek povremeno se opija, dok problematični alkoholičari čine čak četvrtinu populacije.
Srbija je u Evropi na četvrtom mestu po potrošnji alkoholnih pića, a po broju stabala šljive prva je zemlja u svetu, a od šljive do šljivovice, koja je i naš brend, put je sve kraći i sve više onih koji posežu za njom. Konzumiranje alkohola ima i mnogobrojne posledice po zdravlje i gotovo da nema organa u ljudskom telu koji nije ugrožen ovom lošom navikom. Najčešća oštećenja su oštećenja nervnog sistema, jetre, želuca i srca. Na primer, u SAD svake godine umre 100.000 ljudi od komplikacija alkoholnih bolesti. Takođe, već nakon četrdesete godine života 70 odsto alkoholičara dolazi na lečenje sa komplikacijama alkoholnih bolesti. Žestoka pića oštećuju pre svega nerve i izazivaju alkoholne psihoze, pivo deluje na srce, a vino na jetru. Maligna oboljenja su češća kod alkoholičara u odnosu na opštu populaciju i to naročito karcinomi probavnog trakta, usne duplje, jetre, a kod žena dojke, a više od 50 odsto svih ciroza jetre vezano je za alkoholizam.
Statistika na bocama
Jedan od članova Anonimnih alkoholičara Srbije kaže za Danas da bi upozorenja na štetnost alkohola trebala da budu štampana i u našoj zemlji.
– Da li bi to imalo efekta teško je reći, ali je predlog dobar. Mislim da bi bilo najbolje da se na bocama alkoholnih pića stavlja statistika, kao što su recimo podaci o tome koliko je dece i pešaka stradalo zbog pijanih vozača i slično, ističe naš sagovornik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
