„Mi smo negde izbjegli četvrti-peti… i došli u Rumu, kako je kolona išla. Tu smo se prijavili i onda su nas poslali za Valjevo. Tamo smo bili u nekoj školi, valjda je bila škola, i tu smo bili jedno osam dana. Onda je došla policija, donela papire i kaže: „Morate ići u Valjevo“, jer to je bilo selo gdje smo bili, „zbog vojne evidencije“, počinje svoju priču Milan K., jedan od brojnih izbeglica iz BiH i Hrvatske, koji su po dolasku u Vojvodinu prisilno mobilisani, a čiju je izjavu zabeležio Vojvođanski građanski centar (VCC) u projektu „Ukradena sloboda“.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; } „Nešto više od mesec dana posle operacije Bljesak, u junu 1995. u Srbiji počinje organizovana prisilna mobilizacija krajiških izbeglica. Odvođeni su iz tramvaja, autobusa, na naplatnim rampama, tokom kontrole saobraćaja, iz studentskih domova, pa čak i sa maturskih proslava. Mnogi od njih su pre slanja na ratišta, slani u tzv. pripremne i trening kampove, gde su doživeli mnogobrojna mučenja i svakodnevno bili podvrgnuti različitim oblicima psihičke i fizičke torture“, ukazuju iz VCC.
Milan K. objašnjava da su ga iz Valjeva poslali u Erdut, u bazu Željka Ražnatovića Arkana.
„Bilo je gadno… Bilo je i tuče i svašta je bilo, oduzimanje dokumenata, prstenje zlatno poskidali. Tu je dolazila i Ceca, i nju sam viđao… Tukli su ljude, bio je neki kamen od 25 kila koji su napravili i onda ako dobiješ kaznu, trčiš kolko je taj krug i nosiš taj kamen“, objašnjava.
Ukazuje da su ljudi u Erdutu tučeni, vezivani za stubove od rasvete, udarani pendrecima po leđima.
„Tu su bile one kućice kereće, onda ga zaveže za kućicu… Bila je Ceca, ona je dolazila dolje u uniformi. Sila je to bila, ta njegova vojska, imali su te džipove. To zlato što su od ljudi uzeli to je njoj pripalo, valjda je njoj pripalo. Bilo je ljudi koji su bili oženjeni 20-30 godina, koji su imali burme, malo to teško i na prstu, al morali su to skinut ili će ti odseći prst, bolje ti je nekako ga svući. Dokumente koji su ljudi imali uz sebe, to su odlagali“, navodi Milan K. za VCC.
Kako kaže, onda je premešten u Tovarnik, u artiljerijsku jedinicu. Tu je proveo 15-20 dana…
„I dođe naredba, kaže taj oficir: „Da l' bi vi, dečki, išli kući?“ Pa bi, što ne bi išli, jedva dočekali…“, priča Milan K. Kada je došao u selo pored Valjeva, u kojem su mu ostali majka i žena, njih nije bilo, već ih je policija „sve oterala na Kosovo“.
O Neispričanim pričama
Program „Neispričane priče“ (neispricaneprice.com) Vojvođanskog građanskog centra (VCC) nastao je iz potrebe da se osvetle bitni slučajevi masovnih kršenja ljudskih prava koji su se desili u Vojvodini tokom devedesetih godina, ali i ukaže na hrabre poteze pojedinaca. Program se sastoji iz dva projekta – Ukradene slobode i Nepodobnih građana (o sistematskom zastrašivanju nacionalnih manjina u Vojvodini tokom devedesetih).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
