Verbić: Manji broj časova osnovcima

– Imajući u vidu da je to obiman i vrlo odgovoran posao, tražićemo sastanak sa Ministarstvom i Nacionalnim prosvetnim savetom kako bismo dobili smernice za rad i rokove. Nema dileme da je u osnovnoj školi, naročito u sedmom i osmom razredu, premašeno zakonsko opterećenje učenika. Izmena nastavnog plana znači rasterećenje za učenike, a to povlači i smanjivanje obima određenih nastavnih programa. To takođe znači ukidanje nekih časova ili broja časova nekih predmeta – objašnjava Mijatovićeva.

U Ministarstvu prosvete nismo dobili pojašnjenje Verbićeve najave da će do početka naredne školske godine biti „preispitan“ broj časova. Po zakonu, nastavni plan, koji definiše ukupan nedeljni i godišnji fond časova predlaže ZUOV, a donosi ga Nacionalni prosvetni savet. Praksa pokazuje da, ukoliko se neka promena uvodi od naredne školske godine, kompletan posao treba da bude završen najkasnije do kraja marta, zbog procedure usvajanja i objavljivanja novina.

„Moramo više da se bavimo đacima, nego radnim mestima. Do sledeće školske godine preispitaćemo broj časova, jer u nižim razredima po zakonu on sme da bude veći od 20, a dostiže i 23 nedeljno. Stariji osnovci imaju u rasporedu i po 28 obaveznih časova, umesto zakonom propisanih do 25. I na sve to, pohađaju i neobavezne izborne predmete. Broj časova mora da se smanji i prilagodi zakonskim ograničenjima. Tako će i efekti rada na času biti veći, poručio je nedavno Verbić u intervjuu jednom beogradskom listu.

O rasterećenju osnovaca govorilo se i 2013. godine kada je donošen novi Zakon o osnovnom obrazovanju, ali od toga nije bilo ništa jer se ispostavilo da je član koji reguliše fond časova greškom prepisan iz prethodnog zakona.

Nastavni plan i zakon godinama unazad su u raskoraku, ali očigledno to Verbićeve prethodnike nije brinulo. Zakono o osnovnom obrazovanju propisuje da učenici od prvog do četvrtog razreda osnovne škole mogu imati do 20 časova nedeljno obaveznih predmeta, odnosno do četiri časa dnevno, a u višim razredima do 25 nedeljno, to jest po pet u toku dana. Zakon kaže da se „u ovaj broj ne uračunavaju časovi izbornih predmeta i vannastavnih aktivnosti“, te da se „časovi nastave mogu uvećati do tri časa nedeljno ostalim aktivnostima planiranim školskim programom“.

To praktično znači da đaci viših razreda osnovne škole u toku nedelje ne bi smeli imati više od 28 časova, dok sada šestaci imaju 29, a sedmaci i osmaci po 31 čas, i to ne računajući dodatnu, dopunsku nastavu i čas odeljenskog starešine. Opterećenje je posebno vidljivo u nižim razredima, pa je u nedeljnom rasporedu dan sa četiri časa prava retkost. Nastavni plan, recimo, predviđa dodatnu nastavu tek od četvrtog razreda osnovne škole, a deca je imaju od trećeg.

Najavljujući „pretresanje rasporeda“ Verbić je s pravom ocenio da će „zbog toga biti srećni deca i roditelji, ali da će biti nezadovoljni oni nastavnici čiji su to časovi“. Odmah je reagovala Unija sindikata prosvetnih radnika tražeći od ministra da im „lično objasni najavu smanjenja broja časova“ i ocenjujući da ovakve izjave „dodatno uznemiravaju zaposlene u obrazovanju, jer nema plana kako će se te promene realizovati u praksi“.

– U sistemu već ima oko 4.000 zaposlenih na određeno vreme. Njihov status se ne zna. Ministar treba da sređuje haos u sistemu i zbrinjava tehnološke viškove, a ne da pravi nove probleme. Ako najavljuje promenu fonda časova, a o tome nikoga nije obavestio, šta je to nego uznemiravanje prosvetnih radnika – kaže Jasna Janković, predsednica Unije.

V. Andrić

Af:

Otpor nastavnika

Osim sindikata, otpor rasterećenju učenika pružaju stručna društva nastavnika, što je posebno bilo vidljivo kod prevođenja oglednih obrazovnih profila u redovan sistem. I u ZUOV-u potvrđuju da je ovaj posao uvek pratilo negodovanje stručnih društava, koji su listom dolazili u Zavod sa istim zahtevom – da se njihov broj časova u rasporedu ne dira.