Veronauka i drugi strani jezik ostaju obavezni

P { margin-bottom: 0.21cm; }

Predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS) Aleksandar Lipkovski kaže za Danas da taj savet dosad nije dobio nikakav predlog za promenu planova i programa ni iz Ministarstva prosvete, niti iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), te da je „gotovo siguran“ da nikakvih promena neće biti do septembra. Naredna sednica NPS biće održana 7. juna, kada će biti dogovoreno da li će biti i julskog zasedanja pre letnje pauze, a Lipkovski navodi da je sada suviše kasno da se razgovara o bilo kakvim promenama u planu i programu.

– Može da se dogodi da vlada donese neki leks specijalis ili da se tokom leta promeni zakon, ali mislim da Ministarstvo prosvete nema kompetencije da menja plan i program bez NPS-a. Doduše, imali smo nedavno slučaj sa Vazduhoplovnom akademijom, ali to je ipak mala stvar u poređenju sa ovako krupnim promenama. Uveren sam da ministar prosvete Srđan Verbić ne bi to radio, jer je dosad poštovao proceduru – kaže Lipkovski.

Sve ovo znači da će još jedna školska godina startovati kršenjem zakona, jer nastavni plan za osnovnu školu u višim razredima premašuje zakonsko ograničenje opterećenja đaka brojem časova obaveznih i izbornih predmeta. Upitan da je to što se stara praksa nastavlja opravdanje za kršenje zakona, Lipkovski odgovara da takvih primera ima mnogo i da NPS nije zadovoljan brojnim zakonskim rešenjima. O inicijativama za njihovu promenu razgovaraće se na nekoj od narednih sednica, ali tek posle letnje pauze.

– Ništa se dramatično nije dogodilo što bi uticalo na početak naredne školske godine. Zakon se krši poslednje, tri, četiri godine i nema razloga da se oko toga pravi drama – smatra Lipkovski.

Podsetimo, ideja da bi veronauku i građansko đaci trebalo da uče četiri godine, umesto 12, potekla je od ministra prosvete, ali se nije našla u predlogu za rasterećenje učenika koji je uradio ZUOV. Obrazloženje je bilo da takozvani krovni zakon daje poseban status verskoj nastavi i građanskom i u osnovnoj i u srednjoj školi. Oni su, naime, obavezni za svakog đaka, a izbornost se ogleda u tome što učenik bira jedan od njih. Ministarstvo je potom odbacilo predlog ZUOV-a, u kojem je jedna od varijanti bila da drugi strani jezik dobije status izbornog, i da se na taj način usklade zakon i nastavni plan. Do NPS nije ni stigao predlog ZUOV-a, jer po zakonskoj proceduri on mora da bude dostavljen Savetu na razmatranje preko Ministarstva prosvete.

Promene u školama za talente

Inovirane programe imaće od septembra jedino đaci u Matematičkoj, Filološkoj gimnaziji i odeljenjima tih gimnazija, koje je NPS usvojio na poslednjoj sednici. Najkrupnija promena je što će u Matematičkoj gimnaziji predmeti sociologija i ustav i prava građana biti objedinjeni u jedan, sa jednim časom nedeljno, dok će drugi čas, koji se ovim spajanjem „oslobađa“ biti dodeljen matematičkom bloku predmeta, tačnije linearnoj algebri. Izvesnih promena biće i u programu književnosti u Filološkoj gimnaziji.