Site name

Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, govori za Danas

Vlast u javnosti stopira izveštaj o medijima

RAZGOVOR

Reakcije javnosti nakon predstavljanja Izveštaja o pritiscima i kontroli medija u Srbiji potpuno potvrđuju navode iz tog teksta. Postoji saglasnost da se podaci iz izveštaja uopšte ne komentarišu. Izveštaj smo dostavili Vladi i Ministarstvu kulture, na njegovo predstavljanje pozvali smo predstavnike skupštinskog Odbora za informisanje, ministra kulture i državnu sekretarku za medije, ali niko nije došao, niko ništa nije napisao, niti je ko nešto komentarisao, ističe za Danas Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije.

Piše: Bojan Cvejić

Beograd 05. oktobar 2011. 19:45

Država nema potrebe za uslugama agencija pored postojećih službi: Verica Barać

Ona objašnjava da saznanje što nema nikakve reakcije „znači da su se predstavnici vlasti potpuno obezbedili od bilo kakve kontrole“. Prema njenim rečima, predstavnici vlasti su „toliko sigurni da su uspostavili kontrolu u medijima da smatraju da nikakav izveštaj ne može to da ugrozi“. Kako kaže, izgradili su mehanizme, izvršna vlast pre svega, koji omogućavaju potpunu „nekontrolu vlasti“ i kojima mogu da „kreiraju javno mnjenje kako njima odgovara“. „O tome kakav uticaj je vlast izvršila na medije, koristeći njihovu tešku ekonomsku situaciju, može se svedočiti i na osnovu izveštavanja samih medija o nalazima Saveta“, ističe Verica Barać u razgovoru za Danas.

Da li je neko pokušao da stopira rad na Izveštaju o medijima i njegovo objavljivanje?

- Ne. Vlasti je inače poznato da takvi pritisci na rad Saveta nisu mogući, tako da se naši izveštaji zapravo stopiraju tako što se spreči da dođu do javnosti. Isto se desilo i sa izveštajem o medijima. Čak ni oni mediji koji su predmet analize Saveta nisu reagovali na izveštaj, što ne samo da potvrđuje nalaz Saveta već i dokazuje u kojoj meri su mediji kontrolisani. Postavlja se pitanje da li mediji u Srbiji uopšte mogu da vrše svoju osnovnu funkciju.

Kakva je vaša opšta ocena o stanju u medijima na osnovu ovog izveštaja?

- Mediji su poslednjih godina sve više zatvoreni i može se pratiti na koje načine se kontrolišu. Ta kontrola se sve više uspostavlja, što je veoma loše i opasno za borbu protiv korupcije, ali je takođe vrlo opasno i za bilo kakve demokratske promene. Dakle, nemoguće je govoriti o demokratskim procesima sa kontrolisanim i zatvorenim medijima. Prilikom rada na izveštaju, uočena su tri velika problema, od kojih je jedan sakriveno vlasništvo medija. Drugi je taj što se iz državnih fondova izdvaja ogroman novac za propagiranje u medijima, što državne institucije ne smeju da rade, ne samo zbog uticaja na medije nego i zbog svog posla. Državne institucije moraju da rade samo ono što je u njihovoj nadležnosti, ali u njihovoj nadležnosti nije, na primer, kampanja „Očistimo Srbiju“ već sprovođenje mera da Srbija bude čistija. Naše Ministarstvo za životnu sredinu, međutim, izdvaja ogroman novac za medije kako bi u medijima propagirali čišćenje Srbije, dok istovremeno Zapadnom Moravom pliva 100 kilograma opasnog medicinskog otpada. Jedini rezultat kampanje „Očistimo Srbiju“ jeste to što mediji ne postavljaju pitanje odgovornosti Ministarstva za životnu sredinu koje je finansiralo kampanju. Treći problem je problem javnog servisa, koji ne radi niti se ponaša kao takav i upravo na javnom servisu najviše možemo da vidimo kako se manifestuju uticaji izvršne vlasti.

Na predstavljanju izveštaja rekli ste da niste dobili sve podatke koje ste tražili od institucija, kao i da vam Radio-televizija Srbije nije dostavila nijedan podatak. Koliko toga niste na kraju dobili?

- Mogli bismo da napravimo poseban izveštaj o tome šta sve nismo dobili. Mislim da se dobar deo podataka krije u budžetskim stavkama koje nominalno nisu namenjene za oglašavanje. Postoji, naime, još novca kojim se vrši uticaj, ali se to nalazi na nekim drugim stavkama.

Koliko su mediji uopšte „raspoloženi“ da se poslednjih dana bave podacima do kojih ste došli?

- Vrlo brzo ćemo uraditi izveštaj o tome koji su mediji, na koji način i koliko izveštavali, nakon čega planiramo sastanke sa novinarima i urednicima. U nekim uticajnim listovima nije se ništa pojavilo o izveštaju koji smo predstavili. Mislim da je veliki problem ako novinari i urednici ne vide to što radi vlast kao temu koja ih profesionalno interesuje, što je za novinarsku profesiju vrlo loše. Mnogi novinari će uspeti da sačuvaju posao u ovakvim uslovima, ali će polako prestajati da budu novinari.

Izveštaj ste dostavili Vladi i zatražili sastanak po tom pitanju. Da li ste i kakav odgovor dobili?

- Nismo nikakav odgovor dobili od Vlade.

Kako bi se mogao rešiti problem prekomernog izdvajanja državnog novca za medije i agencija za odnose sa javnošću? I kako izbeći da se agencije biraju po partijskoj liniji?

- Sve će to biti teško kod nas, jer imamo spregu izvršne vlasti, političkih partija i finansijskih centara, među kojima zapravo cirkuliše isti novac. Za početak je najvažnije kada bi se obezbedili uslovi da što pre dobijemo dobru i efikasnu, kadrovski opremljenu eksternu reviziju, pa da imamo valjanu kontrolu budžeta i njegovog trošenja. U ovom trenutku ne postoji ni eksterna ni interna revizija u ministarstvima, tako da ne postoji nikakva kontrola toga kako se troši novac građana.

Postoji li uopšte potreba za angažovanjem agencija za odnose sa javnošću, imajući u vidu da u institucijama već postoje PR službe? I koji su argumenti za tako nešto?

- Nikome oni i ne daju argumente. Svakako da nema potrebe za uslugama agencija, pored postojećih službi, odnosno trebalo bi da se opredele ili za jedno ili za drugo. Sve ove godine se govori o smanjenju birokratije, a ona sve više raste. Imate fenomen da što je više birokratije ima sve više nadležnosti koje niko ne pokriva. Izmišljaju se razne institucije i funkcije, što je pogodno za zapošljavanje partijskog kadra. Jedan od načina kako partije korumpiraju svoje članstvo u uslovima potpune nezaposlenosti i siromaštva vidi se u tome da sve više ima izmišljenih radnih mesta.

Medijska strategija „da zavara i zbuni EU“

Da li nedavno usvojena Medijska strategija predviđa određena rešenja koja bi mogla da spreče probleme koje ste uočili u medijima?

- Strategija ništa novo ne daje, niti objašnjava zbog čega je sadašnje stanje u medijima ovakvo, iako i sada imamo medijske zakone i institucije koje ih sprovode. Strategija daje samo deklarativna zalaganja da će se nešto uraditi. Kod nas se, inače, donose strategije kada ne želi ništa da se reši. Trebalo bi da se donesu novi zakoni i poprave rešenja u postojećim, ali i da se obezbedi da institucije to što pre sprovedu, što je nemoguće bez analize dosadašnjeg stanja. Strategije su ono što uglavnom nikoga ne obavezuje. Ona više treba da zavara i zbuni EU, dok, s druge strane, vlast do naše javnosti uopšte ne drži. Imamo vlast otuđenu, ne samo od građana, nego i uopšte od realnosti.

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.