Pojava šuge u Novom Sadu i Beogradu, kojom je zaraženo više od 150 ljudi, nije nešto što bi trebalo da zabrine širu javnost. Epidemiolozi kažu da se ova bolest javlja s vremena na vreme, ali da je situacija pod kontrolom i da nema bojazni da će se epidemija proširiti.
Sagovornici Danasa podsećaju da je šuga „bolest kolektiva“ i da se javlja u porodici, vrtićima, školama, vojnim kasarnama. Epidemiolog Predrag Kon kaže za naš list da postoje dve zablude u vezi širenja šuge.
– Prva zabluda je da se ona lako prenosi. Parazit šugarac, koji izaziva šugu, prenosi se direktnim i dugotrajnim kontaktom. Druga raširena zabluda je da će se šugom najpre zaraziti oni koji ne vode računa o higijeni. Naprotiv. Što je koža mekša i čistija, parazit će se pre uvući u nju – objašnjava Kon. Naš sagovornik dodaje da je šuga bolest porodice i kolektiva i da je u njenom suzbijanju najvažnije lečenje celog kolektiva, čak i onih koji nemaju simptome, kao i obavezno iskuvavanje posteljine.
Šuga se pre pet dana pojavila na Novosadskom univerzitetu, kada je dijagnoza potvrđena kod 19 studenata. U Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata rekli su da će taj broj rasti i da se očekuje više od 50 obolelih. Zavod je zbog toga pokrenuo projekat „Šuge ne stidi se – lekaru javi se“, kako bi obavestili studente da je zaraza prisutna i da se lekarima obrate svi koji imaju svrab ili su bili u kontaktu sa obolelima.
Šuga se javlja u svim društvenim slojevima, ali najčešće tamo gde su loši higijenski uslovi. Parazit se najviše prenosi tokom spavanja, u toploj posteljini, kada je dodir zaraženog sa zdravim najbliži. Ukoliko se bolest otkrije na vreme, leči se brzo i lako uz adekvatnu medicinsku terapiju, ali je neophodno lečenje cele porodice ili kolektiva.
Osim među studentima u Novom Sadu, šuga se istovremeno pojavila i u Beogradu. Oko 70 žitelja u naselju Kamendin u Zemun polju obratilo se lekarima zbog ove bolesti. Reč je romskim porodicama, stanovnicima socijalnog naselja, ali i jednog, takozvanog „divljeg“, takođe u Zemunu. Među obolelima je i jedna beba. U Gradskom zavodu za javno zdravlje poručuju da je bolest pod kontrolom i da lekari čine sve kako se parazit ne bi proširio.
Bojana Grgić, šefica Odeljenja za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti Institut za javno zdravlje Srbije „Batut“, kaže za Danas da se u poslednjoj deceniji svake godine registruje između 4.500 i 6.000 obolelih od šuge.
– Bolest je rasprostranjena širom sveta, sa prosečno oko 300 miliona obolelih svake godine. Iako je u prošlosti epidemijska pojava šuge bila pripisivana siromaštvu, lošim higijenskim uslovima i prenaseljenosti, činjenica je da od šuge obolevaju ljudi svih socioekonomskih nivoa bez obzira na pol, uzrast, rasu ili nivo i standard lične higijene. Epidemije se češće javljaju u uslovima kolektivnog smeštaja, kao što su predškolske ustanove, starački domovi, socijalne ustanove, zatvori ili u vidu porodičnih epidemija, kao i tokom zimskog perioda – ukazuje Grgić.
Osim šuge, u Srbiji je ove godine zabeležena i epidemija tuberkuloze. Naime, kod više od 20 dece i dvoje učitelja u varošici Vladimirci početkom septembra otkriven je bacil tuberkoloze. Lekari Opšte bolnice u Šapcu, uz pomoć stručnjaka iz Beograda, sprečili su razvoj bolesti i širenje epidemije. Roditeljima dece savetovano je da provetravaju prostorije i da ih ne zamračuju, jer sunce ubija bacil tuberkuloze.
Iako i tuberkuloza i šuga ne spadaju u takozvane bolesti 21. veka, jer postoje efikasni lekovi, činjenica da se periodično pojavljuju u našoj zemlji govori da je svest o zdravlju i prevenciji bolesti na veoma niskom nivou. Nadležni apeluju na građane da se obrate lekaru kod pojave prvih simptoma, jer se ove bolesti u početnoj fazi lako i brzo leče.
Tuberkuloza u porastu
– Na početku 21. veka, tuberkuloza je i dalje veoma aktuelan zdravstveni problem, a zbog dramatičnog porasta broja obolelih i direktne veze sa koepidemijom HIV, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je tuberkulozu za opštu, globalnu zdravstvenu opasnost. Za suzbijanje tuberkuloze SZO je predložila posebnu strategiju, prema kojoj postupa i Ministarstvo zdravlja, te se broj obolelih u našoj zemlji smanjuje. Sa 37 novoobolelih na 100.000 stanovnika, koliko ih je bilo 2003, broj obolelih od tuberkuloze prošle godine iznosio je 17 na 100.000 stanovnika – ukazuje Bojana Grgić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
