– Centralni registar hartija od vrednosti promenio je prošle nedelje važeće propise o zalozi akcija, kako bi pomogao Sunoku i M&V investmentsu da istisnu male akcionare iz AIK banke, smatraju sitni deoničari revoltirani ovom iznenadnom odlukom. S druge strane, u AIK banci smatraju da su mali akcionari manipulisali starim propisima te najavljuju postupke protiv njih. Sunoko i M&V su firme MK grupe, tojest Miodraga Kostića, koji je tako i većinski vlasnik AIK banke.
Sukob malih akcionara i većinskog vlasnika eskalirao je kada je MK grupa stekla 90 odsto vlasništva u AIK banci, čime je po zakonu stekla pravo da prinudno otkupi i preostalih 10 odsto deonica malih akcionara. Po zakonu, u ovim slučajevima mali akcionari većinskom vlasniku moraju da prodaju svoje akcije, uz jedan izuzetak – kada na tim akcijama postoji upisana zaloga. Zaloga je obezbeđenje za neki dug, u korist poverioca (slično kao hipoteka).
Mali akcionari koji nisu želeli da prodaju svoje udele većinskom deoničaru, godinama su koristili ovu okolnost i upisivali zaloge (moguće nekad i fiktivno) čime su sprečavali prinudni otkup. Godinama pravila nisu menjana i to je smatrano dozvoljenim. Sve do prošle nedelje, kada je Centralni registar odjednom promenio odgovarajući pravilnik, dozvolivši po prvi put da većinski vlasnik prinudno otkupi i one akcije koje su pod zalogom. Centralni registar je to uradio samo nekoliko dana pre nego što će Skupština akcionara AIK banke (suštinski MK grupa) doneti odluku o prinudnom otkupu od malih akcionara.
Tako se stvar svodi na dva pitanja. Prvo, da li je MK grupa toliko jaka da se radi njenih interesa menjaju propisi u Srbiji, ili se radi o čistoj slučajnosti – da se pravila menjaju u trenutku kada je njoj to potrebno? Drugačije rečeno, da li se u Srbiji propisi donose onda i onako kako to odgovara krupnom kapitalu ili onda i onako kako to odgovara javnom interesu?
I drugo, da li mali akcionari zloupotrebljavaju institut zaloge kako bi sprečili većinskog vlasnika da ostvari svoje pravo prinudnog otkupa?
Očito da mali akcionari smatraju da je odgovor na prvo pitanje potvrdan, dok AIK očito smatra da je odgovor na drugo pitanje potvrdan.
„Zbog sumnje da se radi o manipulativnim radnjama, obavešteni su nadležni organi, radi sprovođenja daljih postupaka na utvrđivanje krivične ili neke druge odgovornosti umešanih“, navodi se u pisanom odgovoru AIK-a u vezi sa stavljanjem zaloga na deonice ove banke dostavljenom Danasu.
Nikola Cvetković, jedan od malih deoničara i osnivač foruma koji okuplja deoničare AIK-a i drugih banaka i firmi, kaže za naš list da će Sunoko novac za prinudni otkup po novim pravilima isplatiti Centralnom registru, čime će steći potpuno vlasništvo u AIK-u i „izbaciti“ male akcionare.
S jedne strane, na ovu situaciju se može gledati kao na obično zatvaranje zakonske rupe, jer je prinudni otkup akcija zakonsko pravo većinskog vlasnika. Poznato je da su mali akcionari često ubrzano stavljali zaloge na svoje akcije kada većinski vlasnik najavi prinudni otkup, upravo kako bi ga sprečili da kupi njihove akcije, što bi se moglo smatrati čak i zloupotrebom prava (što je recimo Komisija za hartije od vrednosti i konstatovala u jednom od ranijih sličnih slučajeva 2013. godine).
Cvetković za Danas kaže da se ne može reći da su sve upisane zaloge fiktivne, i da bi se tako nešto prethodno moralo dokazati. U AIK-u, međutim, navode da je pre ponude za preuzimanje bilo samo 15 uspostavljenih zaloga nad akcijama, dok je na dan održavanja Skupštine akcionara taj broj narastao na 82.
S druge strane, ističe Cvetković, cena po kojoj MK pokušava da kupi akcije AIK-a znatno potcenjuje stvarnu vrednost te banke, čime po mišljenju malih akcionara, većinski akcionar zloupotrebljava pravo prinudnog otkupa kako bi ih oštetio i jeftino dobio ostatak vlasništva u AIK-u. Pritom, kako dodaju, CRHOV menja pravila baš sada kada MK grupa treba da kupi preostale akcije.
Veštačko održavanje cene
Prema Cvetkovićevim rečima, problem je u tome što Kostić nudi cenu od 1.800 dinara po akciji, a knjigovodstvena vrednost je 6.000 dinara. Ponuđena cena odgovara berzanskoj vrednosti deonice AIK-a, ali Cvetković smatra da je ta vrednost dobijena „veštačkim održavanjem cene“.
– AIK banka je imala određene akcionare iz Grčke, kojima je Sunoko zvanično platio 1.800 dinara po akciji. Takođe, bilo je i nekih of šor kompanija koje su imale određeni broj akcija, koje su mu prodavale po 1.800 dinara. Te kompanije su kupovale akcije AIK-a po 2.300 dinara, a onda prodale po 1.800. To je nelogično. Pa sam Miodrag Kostić je izjavio da AIK banka vredi 600 miliona evra, a on hoće da je kupi po ceni po kojoj ona vredi samo 130 miliona evra – tvrdi Cvetković.
Saveti na forumu
Iščitavajući forum koji okuplja sitne deoničare, jasno se vidi namera nekih od njih da institut zaloge iskoriste kako bi sprečili Sunoko da kupi njihove akcije i kasnije uverenje da je CRHOV promenio propise isključivo zbog interesa MK grupe. Još od januara ove godine rasprava o tome kako založiti akcije se intenzivira, uz više konstatacija kako se taj posao može sprovesti fiktivno, preko prijatelja prema kojem vlasnik akcija navodno ima dug. Na kraju je rasprava otišla toliko daleko da je jedan od članova savetovao da se „smanji priča na javnom forumu“ o toj temi i da bi „najbolje bilo obrisati postove gde se zaloga spominje“, jer bi to „loše izgledalo na sudu“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
