Podatak da je u Srbiji prošle godine tačno polovina banaka poslovala sa dobitkom, a druga polovina sa gubitkom, za stručnjake ne predstavlja iznenađenje, ali jeste upozorenje. To što prvi put posle 2005. godine tako veliki broj bankara ne može da ostvari zaradu, odraz je stanja realnog sektora, gde privreda koja svojom proizvodnjom stvara vrednost, jedva preživljava, a sve češće ni to. Zato se ne može očekivati ni da banke mnogo bolje posluju, a to bi, kako se dodaje, bilo čak i kontraproduktivno.
Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević kaže za Danas da je „normalno da ni njima ne mogu cvetati ruže“ kada je srpska ekonomija u ovakvom stanju.
– Međutim, naljutilo me je to što u Udruženju banaka nisu rekli ni da su se potrudili da smanje svoje troškove i da racionalizuju poslovanje. Dok se svi ostali trude da budu efikasniji, banke se ponašaju kao i do sada. Njihov najveći problem su loši plasmani, ali čim se privredna situacija bude popravila i ti plasmani će početi da im ponovo donose novac. Uostalom, banke su se visokim kamatama još ranije zaštitile od rasta docnje. Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić žali se da banke nemaju kome da daju kredite. Ali to je zbog toga što su ranije davale kredite pogrešnim licima, što je i doprinelo nastanku ovakvog stanja u kojem sada nema novih klijenata. Dakle, deo krivice je i na samim bankama – smatra Kovačević, dodajući da „ne bi ni valjalo da je, kao pre godinu dana, bankama dobro, a privredi loše“.
Portparol Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić smatra da je bez obzira šta ljudi mislili o bankama, ovo loš signal, jer veruje da negativno poslovanje banaka može uticati na to da strani investitori počnu da zaobilaze Srbiju.
– S jedne strane ovo je posledica pada kupovne moći građana i stanja u privredi. Međutim, u Srbiji radi dosta banaka, a u okruženju ili imate tržišta na kojima je došlo do ukrupnjavanja bankarskog sektora ili tržišta na kojima takođe ima više malih banaka, ali sa problemima. Nije dobro što 15 banaka ima gubitak, ali jeste dobro što najveće banke stabilno posluju. Bankarski sektor je poslednja odbrana finansijske stabilnosti, što znači da ako banke budu odlučile da odu iz Srbije to će dovesti i do manjeg priliva stranih investitora. Mislim da će ovde morati da dođe ili do ukrupnjavanja bankarskog sektora ili do dokapitalizacije banaka – kaže Rajić.
Prema njegovim rečima, „banke koje imaju ozbiljan menadžment“, a to su uglavnom strane banke, imaju daleko ozbiljniji proračun rizika nego privreda i zato su se u ranijem periodu retko odlučivale da preduzećima daju rizične plasmane, zbog čega su bile i kritikovane, „uglavnom od onog dela privrede koji je loše poslovao“.
Rajić dodaje da je za dobijanje kredita loše što je prosečan rok naplate potraživanja 126 dana, kao i to što je dug države veliki.
– Ako se kriza produbi, onda će i država teže dobijati kredite, a onda već klizimo ka grčkom scenariju. Jedino što mi nismo članica Evropske unije, pa ne možemo da računamo da će nam neko dati milijarde evra da pokrijemo gubitke – zaključuje Rajić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
