– Privredni sud u Beogradu privremeno je obustavio prinudni otkup akcija AIK banke od malih akcionara, saopštio je juče Centralni registar hartija od vrednosti. Kako se navodi, do obustave je došlo na osnovu člana 521. stav 2 Zakona o privrednim društvima, odnosno na osnovu zahteva akcionara koji smatraju da ponuđena cena nije u skladu sa zakonom.
Podsetimo, većinski vlasnik AIK banke, MK grupa, započela je prinudni otkup od malih deoničara preko svoje brokerske kuće M&V investments, nakon što je stekla 90 odsto akcija u toj banci. MK je malim akcionarima dao cenu od 1.800 dinara po akciji, koja odgovara berzanskoj ceni akcije, ali je znatno niža od knjigovodstvene vrednosti akcije AIK banke, koja iznosi 6.000 dinara. Pojedini mali akcionari smatraju da berzanska cena nije prava tržišna cena, jer sumnjaju da je vrednost od 1.800 dinara po akciji veštački održavana, tako što su, kako kažu, većinski akcionari koristili of-šor firme za koje nije lako utvrditi da su u vezi sa njima, da kupuju i prodaju akcije AIK-a po toj ceni, pa su kako dodaju, čak nekad kupovali po višoj a prodavali po nižoj ceni.
Zbog toga je grupa malih akcionara kada je najavljen prinudni otkup, počela da ubrzano stavlja zaloge na svoje akcije, što im je pružalo zaštitu od prinudnog otkupa, ali je onda promenjen pravilnik Centralnog registra, tako da je sada moguće sprovesti prinudni otkup i nad založenim akcijama. U AIK-u sumnjaju da su mali akcionari zapravo zloupotrebljavali institut zaloge kako bi većinskog vlasnika onemogućili da sprovede svoje pravo prinudnog otkupa, dok mali akcionari veruju da je propis koji se tiče zaloge promenjen namenski u korist MK grupe.
Član 521 na koji se poziva Privredni sud, propisuje da svaki akcionar čije su akcije predmet prinudnog otkupa, koji smatra da cena koju je utvrdilo društvo nije utvrđena u skladu sa zakonom, može tražiti da sud utvrdi vrednost akcija. Posledica je obustavljanje isplate cene akcionarima, sve dok sud ne utvrdi „realnu“ cenu, što je takođe propisano tim članom.
Šta se tačno krije iza ovakvog postupka još uvek nije jasno. S jedne strane, Danasu je nezvanično rečeno da su zahtev sudu podnela nekolicina akcionara koje su privrednici još 2014. godine označili kao „glavne manipulante i ucenjivače“ i koji „nisu imali nijednu akciju pre objavljivanja ponude za preuzimanje“. U ovom slučaju, njihov cilj bi bio da sud utvrdi višu realnu cenu akcija od one koju je ponudila MK grupa.
Drugo objašnjenje, koje je Danasu sugerisala „suprotna strana“, navodi da su zahteve zapravo podneli akcionari bliski većinskom vlasniku „kako bi kupio vreme“, jer nova pravila koja omogućavaju prinudni otkup još nisu stupila na snagu, pa je neizvesno da li bi MK uspeo da sprovede prinudni otkup i založenih akcija. Zastupnici ove teorije tvrde da će sudski veštak svakako utvrditi da je realna cena upravo pomenutih 1.800 dinara, jer je već dugo ta cena održavana aktuelnom na Beogradskoj berzi. A. M.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
