Deltin partner ne donosi niže cene

Jedini koji bi u celoj situaciji, ali samo možda, mogli da profitiraju jesu Maksijevi dobavljači koji bi na kartu fer partnera iz inostranstva mogli da dobiju bolje uslove za saradnju – kraće rokove plaćanja i novac na koji su od Delte morali da čekaju mesecima. S druge strane, ukoliko ne bude ni promene politike prema dobavljačima, Mišković ne bi izgubio ni deo moći koju ima u srpskoj privredi kontrolišući plaćanja velikom broju dobavljača. Ekonomisti zato tvrde da bi značajnu ulogu mogla da odigra i država koja ne bi dozvolila strancima da rade šta hoće kao što je to dozvoljavala domaćim vlasnicima krupnog kapitala.

Dragovan Milićević, saradnik portala ekonomija.org kaže za Danas da se prodaja polovine Maksija inostranom partneru neće odraziti na tržište i da cene proizvoda zbog toga neće biti niže.

– Ne očekujem da se u dogledno vreme išta promeni na tržištu, ni u poslovnoj politici Maksija, bar dok se ne proda većinski deo. Niko neće da se odrekne profita ako ga već ima, neće to svakako učiniti u korist potrošača – ističe Milićević. On podseća da Delta samo sa Maksijem na srpskom tržištu već ima oko 39 odsto udela, a da je sa Pekabetom i C marketom taj procenat znatno veći.

Prodaja dela Maksija neće se odraziti na smanjenje marži, tvrdi Milićević, ali možda hoće na politiku koju ovaj trgovinski lanac ima prema dobavljačima.

– Možda se tu nešto promeni, ali taj odnos koji veliki lanci imaju sa dobavljačima je poseban jer za dobavljače nema gore kazne od rata sa, na primer, Deltom. Ako niste u Merkatoru ili Maksiju, kao da vas nema – napominje naš sagovornik. Delta, odnosno njen vlasnik Miroslav Mišković, prodajom neće izgubiti moć koju ima kada je u pitanju kontrola plaćanja dobavljačima jer ostaje vlasnik 50 odsto Maksija, a Milićević napominje da će sve zavisiti od politike koja će se ubuduće voditi i toga ko će u ovom partnerskom odnosu imati „zlatni glas“.

– Sve zavisi od strategije i toga ko će u toj podeli od 50-50 imati zlatni glas. Očigledno je da će se odluke donositi konsenzusom, ali kako god bude bilo uslovi na tržištu se neće promeniti – ističe Milićević, napominjući da je maloprodajno tržište u Srbiji oligopolskog karaktera jer deset kompanija ima 70 odsto udela dok je situacija sa veleprodajom još dramatičnija.

Samo ta činjenica da se odriče dela trgovinskog lanca dovoljna je da se kaže da Miroslav Mišković gubi na moći jer u suprotnom to ne bi radio, kaže za Danas Danilo Šuković iz Saveta za borbu protiv korupcije. Za potrošače i tržište to opet neće da znači mnogo jer će, prema njegovim rečima, najviše zavisiti od toga da li će kupovinom Maksija biti nešto promenjeno u samoj strukturi kompanije. Dolaskom inostranih partnera nešto bi moglo da se promeni na polju odnosa trgovina sa dobavljačima jer ni u tom slučaju, tvrdi Šuković, sprega između države i firmi neće biti tako jaka kao dosad. „Verujem da onda neće moći da se dešava da rokovi za otplatu budu i do pola godine“, naglašava naš sagovonrik.

I Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište tvrdi da prodaja Maksija neće uopšte promeniti situaciju na tržištu.

– Ništa se neće promeniti jer nijedan monoplista ne koriguje svoju politiku. Ono što može da se desi jeste da će država ulaskom stranog kapitala možda manje tolerisati neke stvari, a jedino rešenje da se nešto učini jeste upravo uvođenje što više igrača na tržište – kaže Stevanović za Danas.

Situacija sa dobavljačima bi možda mogla da bude drugačija jer su pogotovo mali i srednji proizvođači, napominje Stevanović, na rubu egzistencije, a svež kapital bi eventualno mogao da vrati bespovratno kreditiranje dobavljača. „To bi mogao da bude jedini pozitivan efekat cele ove priče“, kaže Stevanović.

Korekcija cena zasad neće biti moguća, niti bi trebalo da je bude jer su one u prodajnim objektima Delte, pre svega u Tempu već ispod proseka CEFTA, kaže za Danas konsultant Branko Pavlović. „Da sam ja država, uradio bih istraživanje prosečnih cena na tržištu CEFTA i uradio korekcije za one prozivode za koje cene u Srbiji odskaču od tog proseka. Tu bih intervenisao, ali mislim da za to nema prostora jer su cene u Tempu već ispod ovog proseka“, ističe Pavlović. Što se tiče dobavljača, Pavlović smatra da će svi oni mali i oni koji su trenutno najnezadovoljniji biti „zbrisani sa tržišta“ jer multinacionalne kompanije kada dolaze na neko tržište vode sa sobom i svoje dobavljače.

Biće prostora za konkurenciju

– Sve dok se ne pojave neki strani trgovinski lanci neće se ništa bitnije promeniti. Svako će da koristi ono što može. Bitna stvar bi mogla da bude ta da strani vlasnici verovatno neće imati toliko moći kao dosadašnji vlasnici, što znači da će biti prostora za veću konkurenciju – napominje Šuković.

Lakši ulazak u Hrvatsku

Dolazak stranaca tako neće doneti mnogo potrošačima ovde, ali će Maksiju omogućiti brzo širenje mreže i ulazak na hrvatsko tržište. „Baš da vidim ko će moći ozbiljnoj stranoj kompaniji da kaže ne možete da radite kod nas. Uostalom širenje mreže po zemljama regiona, a Maksi već ima razvijenu strategiju posredno bi doveo do konkuretnijih cena na tržištu“, kaže Pavlović.